Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Den som får mycken tillrättavisning, men förbliver hårdnackad, han varder oförtänkt krossad utan räddning.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
När de rättfärdiga växa till, gläder sig folket, men när den ogudaktige kommer till välde, suckar folket.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Den som älskar vishet gör sin fader glädje; men den som giver sig i sällskap med skökor förstör vad han äger.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Genom rättvisa håller en konung sitt land vid makt; men den som utpressar gärder, har fördärvar det.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Den man som smickrar sin nästa han breder ut ett nät för han fötter.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
En ond människas överträdelse bliver henne en snara, men den rättfärdige får jubla och glädjas.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Den rättfärdige vårdar sig om de armas sak, men den ogudaktige förstår intet.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Bespottare uppvigla staden, men visa män stilla vreden.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
När en vis man vill gå till rätta med en oförnuftig man, då vredgas denne eller ler, och har ingen ro.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
De blodgiriga hata den som är ostrafflig, men de redliga söka skydda hans liv.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Dåren släpper all sin vrede lös, men den vise stillar den till slut.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Den furste som aktar på lögnaktigt tal, hans tjänare äro alla ogudaktiga.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Den fattige och förtryckaren få leva jämte varandra; av HERREN få bådas ögon sitt ljus.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Den konung som dömer de armas rätt. hans tron skall bestå evinnerligen.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Ris och tillrättavisning giver vishet, men ett oupptuktat barn drager skam över sin moder.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Där de ogudaktiga växa till, där växer överträdelsen till, men de rättfärdiga skola se deras fall med lust.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Tukta din son, så skall han bliva dig till hugnad och giva ljuvlig spis åt din själ.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Där profetia icke finnes, där bliver folket tygellöst; men säll är den som håller lagen.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Med ord kan man icke tukta en tjänare ty om han än förstår, så rättar han sig icke därefter.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Ser du en man som är snar till att tala, det är mer hopp om en dåre än om honom.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Om någon är för efterlåten mot sin tjänare i hans ungdom, så visar denne honom på sistone förakt.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
En snarsticken man uppväcker träta, och den som lätt förtörnas begår ofta överträdelse.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
En människas högmod bliver henne till förödmjukelse, men den ödmjuke vinner ära.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Den som skiftar rov med en tjuv hatar sitt eget liv; när han hör edsförpliktelsen, yppar han intet.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Människofruktan har med sig snaror, men den som förtröstar på HERREN, han varder beskyddad.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Många söka en furstes ynnest, men av HERREN får var och en sin rätt.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
En orättfärdig man är en styggelse för de rättfärdiga, och den som vandrar i redlighet är en styggelse för den ogudaktige.
