Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
EL hombre que reprendido endurece la cerviz, de repente será quebrantado; ni habrá [para él] medicina.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Cuando los justos dominan, el pueblo se alegra: mas cuando domina el impío, el pueblo gime.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
El hombre que ama la sabiduría, alegra á su padre: mas el que mantiene rameras, perderá la hacienda.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
El rey con el juicio afirma la tierra: mas el hombre de presentes la destruirá.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
El hombre que lisonjea á su prójimo, red tiende delante de sus pasos.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
En la prevaricación del hombre malo hay lazo: mas el justo cantará y se alegrará.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Conoce el justo la causa de los pobres: [mas] el impío no entiende sabiduría.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Los hombres escarnecedores enlazan la ciudad: mas los sabios apartan la ira.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Si el hombre sabio contendiere con el necio, que se enoje ó que se ría, no tendrá reposo.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Los hombres sanguinarios aborrecen al perfecto: mas los rectos buscan su contentamiento.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
El necio da suelta á todo su espíritu; mas el sabio al fin le sosiega.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Del señor que escucha la palabra mentirosa, todos sus ministros son impíos.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
El pobre y el usurero se encontraron: Jehová alumbra los ojos de ambos.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
El rey que juzga con verdad á los pobres, su trono será firme para siempre.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
La vara y la corrección dan sabiduría: mas el muchacho consentido avergonzará á su madre.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Cuando los impíos son muchos, mucha es la prevaricación; mas los justos verán la ruina de ellos.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Corrige á tu hijo, y te dará descanso, y dará deleite á tu alma.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Sin profecía el pueblo será disipado: mas el que guarda la ley, bienaventurado él.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
El siervo no se corregirá con palabras: porque entiende, mas no corresponde.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
¿Has visto hombre ligero en sus palabras? más esperanza hay del necio que de él.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
El que regala á su siervo desde su niñez, á la postre será su hijo.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
El hombre iracundo levanta contiendas; y el furioso muchas veces peca.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
La soberbia del hombre le abate; pero al humilde de espíritu sustenta la honra.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
El aparcero del ladrón aborrece su vida; oirá maldiciones, y no [lo] denunciará.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
El temor del hombre pondrá lazo: mas el que confía en Jehová será levantado.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Muchos buscan el favor del príncipe: mas de Jehová [viene] el juicio de cada uno.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Abominación es á los justos el hombre inicuo; y abominación es al impío el de rectos caminos.
