Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Èovjek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput æe propasti, da neæe biti lijeka.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Ko ljubi mudrost, veseli oca svojega; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Ko laska prijatelju svojemu, razapinje mrežu nogama njegovijem.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
U grijehu je zla èovjeka zamka, a pravednik pjeva i veseli se.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Pravednik razumije parbu nevoljnijeh, a bezbožnik ne mari da zna.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Potsmjevaèi raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnjev.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Mudar èovjek kad se pre s ludijem, ili se srdio ili smijao, nema mira.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Sav gnjev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Koji knez sluša lažne rijeèi, sve su mu sluge bezbožne.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvjetljuje oèi.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Koji car pravo sudi siromasima, njegov æe prijesto stajati dovijeka.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Prut i kar daju mudrost, a dijete pusto sramoti mater svoju.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se grijesi, a pravednici æe vidjeti propast njihovu.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Karaj sina svojega, i smiriæe te, i uèiniæe milinu duši tvojoj.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Rijeèima se ne popravlja sluga, jer ako i razumije, opet ne sluša.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Jesi li vidio èovjeka nagla u besjedi svojoj? više ima nadanja od bezumna nego od njega.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Ako ko mazi slugu od malena, on æe najposlije biti sin.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Gnjevljiv èovjek zameæe svaðu, i ko je naprasit, mnogo griješi.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Oholost ponižuje èovjeka, a ko je smjeran duhom, dobija slavu.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Ko dijeli s lupežem, mrzi na svoju dušu, èuje prokletstvo i ne prokazuje.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Strašiv èovjek meæe sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biæe u visokom zaklonu.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Mnogi traže lice vladaoèevo, ali je od Gospoda sud svakome.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
