Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Izay olona anarina matetika ka mihamafy hatoka Dia ho torotoro tampoka, ka tsy hisy fahasitranana.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Raha mihamaro ny marina, dia faly ny vahoaka; Fa raha ny ratsy fanahy no manapaka, dia misento kosa izy.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Izay tia fahendrena no mahafaly ny rainy; Fa izay misakaiza amin’ ny vehivavy janga dia mandany harena.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Ny rariny no ampandrian’ ny mpanjaka ny tany; Fa izay mandray tambitamby no mandrava azy kosa.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Izay olona mandrobo ny namany Dia mamela-pandrika ny tongony.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Misy fandrika amin’ ny heloky ny olon-dratsy; Fa ny marina mihoby sy mifaly.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Ny marina mihevitra ny adin’ ny malahelo; Fa ny ratsy fanahy tsy hahalala fahendrena.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Ny mpaniratsira mampihotakotaka ny tanàna; Fa ny hendry mampionona fahatezerana.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Raha iadian’ ny hendry ny adala, Dia tezitra sy mihomehy izy, ka tsy hisy fitsaharana.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Ny olona mpandatsa-drà mankahala ny tsy misy tsiny; Fa ny mahitsy kosa miahy ny ainy.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Ny fahatezeran’ ny adala dia avoakany avokoa; Fa ny hendry kosa manindry fo.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Raha mihaino lainga ny mpanapaka, Dia ho ratsy fanahy ny mpanompony rehetra.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Mihaona ny malahelo sy ny mpampahory; Jehovah no manazava ny mason’ izy roa tonta.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Izay mpanjaka mitsara marina ny malahelo, Dia haharitra mandrakizay ny seza fiandrianany.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Ny tsorakazo sy ny anatra no manome fahendrena; Fa ny zaza aranana mampahamenatra ny reniny.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Raha maro ny ratsy fanahy, dia mitombo ny ota; Fa ny marina ho faly mahita ny fahalavoany.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Faizo ny zanakao, dia ho famelombelomana ny fonao izy Sy ho fifalian’ ny fanahinao.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Raha tsy misy fahitana, dia atondraka hanaram-po amin’ izay tsy mety ny olona; Fa raha mitandrina ny lalàna kosa izy, dia sambatra.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Raha teny fotsiny ihany, dia tsy ampy hananarana ny mpanompo; Fa na dia fantany aza, tsy hankatoaviny.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Hitanao va ny olona faingam-bava? Ny adala aza misy hantenaina kokoa noho izy.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Ny mpanompo izay nampihantaina hatry ny fony mbola kely Dia hihambo ho zanaka any am-parany.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Ny olona mora tezitra manetsika ady; Ary ny olona masiaka dia be fahadisoana.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Ny fiavonavonan’ ny olona no hampietry azy; Fa hahazo voninahitra kosa ny manetry tena.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Izay miray tetika amin’ ny mpangalatra dia manary tena; Mandre ny fampianianana izy, nefa tsy mety milaza.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Mamandrika ny tahotra olona; Fa izay matoky an’ i Jehovah no hovonjena.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Maro no mila sitraka amin’ ny mpanapaka; Fa avy amin’ i Jehovah ny fitsarana ny olona.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Ny meloka dia fahavetavetana eo imason’ ny marina; Ary ny mahitsy lalana dia mba fahavetavetana eo imason’ ny ratsy fanahy kosa.
