Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Moto oyo atiaka moto makasi soki bapameli ye, akokweyisama na pwasa mpe akobika te.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Soki bato ya sembo bakomi ebele, bato basepelaka; kasi soki bato mabe bakomi koyangela, bato balelaka.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Moto oyo alingaka bwanya asalaka esengo ya tata na ye, kasi moto oyo alandaka basi ya ndumba akosilisa bomengo na ye nyonso.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Mokonzi oyo akambaka na bosembo ayeisaka kimia na mokili na ye, kasi mokonzi oyo afutisaka mpako ebele abebisaka mokili yango.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Moto oyo alobaka na moninga na ye maloba ya sukali atielaka ye motambo na se ya matambe.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Lisumu ya moto mabe ezalaka na motambo, kasi moto ya sembo agangaka na esengo mpe asepelaka.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Moto ya sembo ayebaka pasi ya babola, kasi moto mabe ayebaka na ye kutu yango te.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Batioli batiaka mobulu kati na engumba, kasi bato ya bwanya basilisaka kanda.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Soki moto ya bwanya akei kosamba elongo na moto ya liboma, ezala asiliki to aseki, akotikala kozala na kimia te.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Bato oyo basopaka makila balingaka bato ya sembo te, kasi bato malamu balukaka bato ya sembo.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Zoba alandaka baposa nyonso ya motema na ye, kasi moto ya bwanya akangaka yango mpe akitisaka yango.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Soki mokonzi akomi koyoka makambo ya lokuta, basali na ye nyonso bakokoma bato mabe.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Mobola mpe monyokoli bazali na likambo moko ya lisanga: Yawe angengisaka miso ya bango mibale.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Mokonzi oyo asambisaka babola na bosembo, kiti na ye ya bokonzi ekolendisama tango nyonso.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Fimbu mpe pamela epesaka bwanya, kasi mwana oyo basundola ayokisaka mama na ye soni.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Soki bato mabe bakomi ebele, mabe mpe ekomaka ebele; kasi bato ya sembo bakomona bango kokweya.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Pesa mwana na yo etumbu, bongo okozala na kimia mpe akotondisa motema na yo na esengo.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Soki emoniseli ezali te, bato bakotambola ngulungulu. Esengo na moto oyo atosaka Mobeko!
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Bapamelaka mosali na maloba te; pamba te akososola, kasi akoyoka te.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Soki omoni moto kowela koloba liboso ete akanisa, malamu kotia elikya na zoba, kasi na ye te.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Moto oyo alengelaka mosali na ye wuta bolenge akosuka na kokomisa ye moto makasi.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Moto ya kanda amemaka koswana, mpe moto oyo atombokaka noki akomaka na mabe koleka.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Lolendo ya moto ekitisaka ye, kasi moto ya komikitisa azwaka lokumu.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Moto oyo akabolaka biloko elongo na moyibi amiyinaka; ayokaka bilakeli mabe, kasi amekaka te kofunda ye.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Kobanga bato ezalaka motambo na se ya matambe, kasi Yawe abatelaka moto oyo atiaka elikya na Ye.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Bato ebele balukaka kokoma balingami ya mokonzi, nzokande ezali Yawe nde apesaka oyo ekoki na moto na moto.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Bato ya sembo bayinaka moto ya masumu, mpe moto mabe ayinaka etamboli ya bato ya sembo.
