Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
He, that being often reproved hardeneth [his] neck, shall suddenly be destroyed, and that without remedy.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
When the righteous are in authority, the people rejoice: but when the wicked beareth rule, the people mourn.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
He that loveth wisdom rejoiceth his father: but he that keepeth company with harlots spendeth [his] substance.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
The king by judgment establisheth the land: but he that receiveth gifts overthroweth it.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A man that flattereth his neighbor spreadeth a net for his feet.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
In the transgression of an evil man [there is] a snare: but the righteous doth sing and rejoice.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
The righteous considereth the cause of the poor: [but] the wicked regardeth not to know [it].
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Scornful men bring a city into a snare: but wise [men] turn away wrath.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
[If] a wise man contendeth with a foolish man, whether he rageth or laugheth, [there is] no rest.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
The blood-thirsty hate the upright: but the just seek his soul.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
A fool uttereth all his mind: but a wise [man] keepeth it in till afterwards.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
If a ruler hearkeneth to lies, all his servants [are] wicked.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
The poor and the deceitful man meet together: the LORD enlighteneth both their eyes.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
The rod and reproof give wisdom: but a child left [to himself] bringeth his mother to shame.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
When the wicked are multiplied, transgression increaseth: but the righteous shall see their fall.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Correct thy son, and he shall give thee rest; yes, he shall give delight to thy soul.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Where [there is] no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy [is] he.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
A servant will not be corrected by words: for though he understandeth, he will not answer.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Seest thou a man [that is] hasty in his words? [there is] more hope of a fool than of him.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
He that delicately bringeth up his servant from a child shall have him at length become [his] son.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
An angry man stirreth up strife, and a furious man aboundeth in transgression.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
A man's pride shall bring him low: but honor shall uphold the humble in spirit.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Whoever is partner with a thief, hateth his own soul: he heareth cursing, and discloseth [it] not.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
The fear of man bringeth a snare: but he who putteth his trust in the LORD shall be safe.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Many seek the ruler's favor; but [every] man's judgment [cometh] from the LORD.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
An unjust man [is] an abomination to the just: and [he that is] upright in the way [is] abomination to the wicked.
