Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
He that being often reproved hardeneth his neck shall suddenly be broken, and that without remedy.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
When the righteous are increased, the people rejoice: but when a wicked man beareth rule, the people sigh.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Whoso loveth wisdom rejoiceth his father: but he that keepeth company with harlots wasteth [his] substance.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
The king by judgment establisheth the land: but he that exacteth gifts overthroweth it.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A man that flattereth his neighbour spreadeth a net for his steps.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
In the transgression of an evil man there is a snare: but the righteous doth sing and rejoice.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
The righteous taketh knowledge of the cause of the poor: the wicked hath not understanding to know [it].
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Scornful men set a city in a flame: but wise men turn away wrath.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
If a wise man hath a controversy with a foolish man, whether he be angry or laugh, there will be no rest.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
The bloodthirsty hate him that is perfect: and as for the upright, they seek his life.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
A fool uttereth all his anger: but a wise man keepeth it back and stilleth it.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
If a ruler hearkeneth to falsehood, all his servants are wicked.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
The poor man and the oppressor meet together: the LORD lighteneth the eyes of them both.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
The rod and reproof give wisdom: but a child left to himself causeth shame to his mother.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
When the wicked are increased, transgression increaseth: but the righteous shall look upon their fall.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Correct thy son, and he shall give thee rest; yea, he shall give delight unto thy soul.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Where there is no vision, the people cast off restraint: but he that keepeth the law, happy is he.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
A servant will not be corrected by words: for though he understand he will not give heed.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Seest thou a man that is hasty in his words? there is more hope of a fool than of him.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
He that delicately bringeth up his servant from a child shall have him become a son at the last.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
An angry man stirreth up strife, and a wrathful man aboundeth in transgression.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
A man’s pride shall bring him low: but he that is of a lowly spirit shall obtain honour.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Whoso is partner with a thief hateth his own soul: he heareth the adjuration and uttereth nothing.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
The fear of man bringeth a snare: but whoso putteth his trust in the LORD shall be safe.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Many seek the ruler’s favour: but a man’s judgment [cometh] from the LORD.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
An unjust man is an abomination to the righteous: and he that is upright in the way is an abomination to the wicked.
