< Приче Соломонове 29 >
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
He who is often rebuked and stiffens his neck will be destroyed suddenly, with no remedy.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
When the upright thrive, the people rejoice; but when the wicked rule, the people groan.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Whoever 'ahav ·affectionately loves· wisdom brings joy to his father; but a companion of prostitutes squanders his wealth.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
The king by mishpat ·justice· makes the land stable, but he who takes bribes tears it down.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A man who flatters his neighbor spreads a net for his feet.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
An evil man is snared by his sin, but the upright can sing and be glad.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
The upright care about justice for the poor. The wicked are not concerned about knowledge.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Mockers stir up a city, but wise men turn away anger.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
If a wise man goes to court with a foolish man, the fool rages or scoffs, and there is no peace.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
The bloodthirsty hate a man of integrity; and they seek the life of the upright.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
A fool vents all of his anger, but a wise man brings himself under control.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
If a ruler listens to lies, all of his officials are wicked.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
The poor man and the oppressor have this in common: Adonai gives sight to the eyes of both.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
The king who fairly judges the poor, his throne shall be established forever.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
The rod of correction gives wisdom, but a child left to himself causes shame to his mother.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
When the wicked increase, sin increases; but the upright will see their downfall.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Correct your son, and he will give you peace; yes, he will bring delight to your soul.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Where there is no revelation, the people cast off restraint; but one who keeps the Torah ·Teaching· is blessed.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
A servant can’t be corrected by words. Though he understands, yet he will not respond.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Do you see a man who is hasty in his words? There is more hope for a fool than for him.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
He who pampers his servant from youth will have him become a son in the end.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
An angry man stirs up strife, and a wrathful man abounds in sin.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
A man’s pride brings him low, but one of lowly spirit gains kavod ·weighty glory·.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Whoever is an accomplice of a thief is an enemy of his own soul. He sh'ma ·hears obeys· an oath, but dares not testify.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
The fear of man proves to be a snare, but whoever puts his trust in Adonai is kept safe.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Many seek the ruler’s favor, but a man’s mishpat ·justice· comes from Adonai.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
A dishonest man detests the upright, and the upright in their ways detest the wicked.