Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
He who, being often reproved, hardeneth his neck, Shall suddenly be destroyed, and that without remedy.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
When the righteous are powerful, the people rejoice; But when the wicked beareth rule, the people mourn.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
He who loveth wisdom rejoiceth his father; But he who is a companion of harlots destroyeth his substance.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
A king by equity establisheth a land; But he who receiveth gifts overthroweth it.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A man who flattereth his neighbor Spreadeth a net for his feet.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
In the transgression of a wicked man there is a snare; But the righteous shall sing and rejoice.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
A righteous man careth for the cause of the poor; A wicked man discerneth not knowledge.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Scoffers kindle a city into a flame; But wise men pacify wrath.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
If a wise man contend in a cause with a fool, Whether he rage or laugh, there will be no rest.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
The bloodthirsty man hateth the upright; But the righteous seek to preserve his life.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
A fool letteth all his anger come out; But a wise man keepeth it back.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
If a ruler listen to words of falsehood, All his servants become wicked.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
The poor man and the oppressor meet together: The LORD giveth light to the eyes of them both.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
The king that judgeth the poor with uprightness, His throne shall be established for ever.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
The rod and reproof give wisdom; But a child left to himself bringeth shame to his mother.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
When the wicked are powerful, transgression increaseth; But the righteous shall see their fall.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Chastise thy son, and he will give thee rest; Yea, he will give delight to thy soul.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Where there is no vision, the people become unruly; But he that keepeth the law, happy is he.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
A servant will not be corrected by words; For, though he understand, he will not obey.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Seest thou a man hasty in his words? There is more hope of a fool than of him.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
He that bringeth up his servant delicately from childhood Shall have him become a son at the last.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
An angry man stirreth up strife, And a passionate man aboundeth in transgression.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
A man's pride will bring him low; But he that is of a humble spirit shall obtain honor.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
He who shareth with a thief hateth himself: He heareth the curse, but maketh no discovery.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
The fear of man bringeth a snare; But whoso putteth his trust in the LORD shall be safe.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Many are they who seek the ruler's favor; But every man's judgment cometh from the LORD.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
As the unjust man is an abomination to the righteous, So the upright in his way is an abomination to the wicked.
