Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
He that being often reproved hardeneth his neck, shall suddenly be destroyed, and without remedy.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
When the righteous increase, the people rejoice; but when the wicked beareth rule, the people mourn.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Whoso loveth wisdom rejoiceth his father; but he that is a companion of harlots destroyeth [his] substance.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
A king by just judgment establisheth the land; but he that taketh gifts overthroweth it.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A man that flattereth his neighbour spreadeth a net for his steps.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
In the transgression of an evil man there is a snare; but the righteous shall sing and rejoice.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
The righteous taketh knowledge of the cause of the poor; the wicked understandeth not knowledge.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Scornful men set the city in a flame; but the wise turn away anger.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
If a wise man contendeth with a fool, whether he rage or laugh, [he] hath no rest.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
The bloodthirsty hate the perfect, but the upright care for his soul.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
A fool uttereth all his mind; but a wise [man] keepeth it back.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
If a ruler hearken to lying words, all his servants are wicked.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
The indigent and the oppressor meet together; Jehovah lighteneth the eyes of them both.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
A king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
The rod and reproof give wisdom; but a child left [to himself] bringeth his mother to shame.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
When the wicked increase, transgression increaseth; but the righteous shall see their fall.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Chasten thy son, and he shall give thee rest, and shall give delight unto thy soul.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Where there is no vision the people cast off restraint; but happy is he that keepeth the law.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
A servant is not corrected by words: he understandeth indeed, but he will not answer.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Hast thou seen a man hasty in his words? there is more hope of a fool than of him.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
He that delicately bringeth up his servant from a child, shall in the end have him as a son.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
An angry man exciteth contention; and a furious man aboundeth in transgression.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
A man's pride bringeth him low; but the humble in spirit shall obtain honour.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Whoso shareth with a thief hateth his own soul: he heareth the adjuration, and declareth not.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
The fear of man bringeth a snare; but whoso putteth his confidence in Jehovah is protected.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Many seek the ruler's face; but a man's right judgment is from Jehovah.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
An unjust man is an abomination to the righteous; and he that is of upright way is an abomination to the wicked [man].
