Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Hvo Nakken gør stiv, skønt revset tit, han knuses brat uden Lægedom.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Er der mange retfærdige, glædes Folket, men råder de gudløse, sukker Folket.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Hvo Visdom elsker, glæder sin Fader, hvo Skøger omgås, bortødsler Gods.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Kongen grundfæster Landet med Ret, en Udsuger lægger det øde.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Mand, der smigrer sin Næste, breder et Net for hans Fod.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
I sin Brøde hildes den onde, den retfærdige jubler af Glæde.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Den retfærdige kender de ringes Retssag; den gudløse skønner intet.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Spottere ophidser Byen, men Vismænd, de stiller Vrede.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Går Vismand i Rette med Dåre, vredes og ler han, alt preller af.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
De blodtørstige hader lydefri Mand, de retsindige tager sig af ham.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
En Tåbe slipper al sin Voldsomhed løs, Vismand stiller den omsider.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
En Fyrste, som lytter til Løgnetale, får lufter gudløse Tjenere.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Fattigmand og Blodsuger mødes, HERREN giver begges Øjne Glans.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
En Konge, der dømmer de ringe med Ret, hans Trone står fast evindelig.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Ris og Revselse, det giver Visdom, uvorn Dreng gør sin Moder Skam.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Bliver mange gudløse tiltager Synd; retfærdige ser med Fryd deres Fald.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Tugt din Søn, så kvæger han dig og bringer din Sjæl, hvad der smager.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Uden Syner forvildes et Folk; salig den, der vogter på Loven.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Med Ord lader Træl sig ikke tugte, han fatter dem vel, men adlyder ikke.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Ser du en Mand, der er hastig til Tale, for en Tåbe er der snarere Håb end for ham.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Forvænner man sin Træl fra ung, vil han til sidst være Herre.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Hidsig Mand vækker Strid, vredladen Mand gør megen Synd.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Et Menneskes Hovmod ydmyger ham, den ydmyge opnår Ære.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Hæleren hader sit Liv, han hører Forbandelsen, men melder intet.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Frygt for Mennesker leder i Snare, men den, der stoler på HERREN, er bjærget.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Mange søger en Fyrstes Gunst; Mands Ret er dog fra HERREN.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Urettens Mand er retfærdiges Gru, hvo redeligt vandrer, gudløses Gru.
