Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Toelthamnah a om lalah a rhawn aka mangkhak sak hlang tah hoeihnah om kolla pahoi khaem ni.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Hlang dueng a pul vaengah pilnam a kohoe. Tedae halang loh a taemrhai vaengah pilnam huei.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Cueihnah aka lungnah hlang loh a napa ko a hoe sak. Tedae pumyoi neh aka luem loh boeirhaeng khaw a milh sak.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Tiktamnah dongah ni manghai loh khohmuen a pai sak. Tedae kapbaih aka ca hlang loh khohmuen a koengloeng.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A hui taengah aka hoem hlang khaw amah khokan dongah ni lawk a tung coeng.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Hlang boethae loh boekoeknah neh hlaeh a tung. Tedae aka dueng tah tamhoe tih a kohoe.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Aka dueng long tah tattloel kah dumlai a ming pah. Halang long tah mingnah pataeng a yakming moenih.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Saipaat hlang rhoek loh khorha a sat. Tedae hlang cueih rhoek long tah thintoek pataeng a dolh.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Hlang cueih loh hlang ang taengah lai a thui. Tedae a tlai phoeiah tah luem puei cakhaw mongnah om mahpawh.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Thii aka hal hlang rhoek loh cuemthuek te a hmuhuet uh. Tedae aka thuem rhoek long tah a hinglu a toem pah.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Aka ang loh a mueihla khaw boeih a poh. Tedae aka cueih long tah a hnuk ah domyok a ti.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
A hong ol aka hnatung loh a taemrhai vaengah, a bibi rhoek khaw boeih halang uh.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Khodaeng neh hlang kah a hnaephnapnah a humcui rhoi vaengah, BOEIPA loh a boktlap la mik a tueng sak.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
A ngolkhoel cikngae yoeyah sak ham atah, tattloel ham khaw manghai loh oltak neh lai a tloek pah.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Cungcik neh toelthamnah loh cueihnah a paek. Tedae a hlahpham camoe loh a manu yah a bai.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Halang rhoek a pul vaengah boekoek khaw pul. Tedae aka dueng long tah amih a cungkunah lam ni a hmuh eh.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Na capa te toel lamtah na duem bitni. Na hinglu ham khaw buhmong m'paek ni.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Mangthui a om pawt atah pilnam khaw pam. Tedae olkhueng aka ngaithuen tah a yoethen pai.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Ol bueng neh sal a toel thai moenih. Yakming cakhaw hlat hae mahpawh.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
A ol neh aka cahawt hlang khaw na hmuh coeng. Anih lakah hlang ang taengah ngaiuepnah om ngai.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
A sal te a camoe lamloh aka dom tah, a hmailong ah khoemtloel la a coeng pah ni.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Thintoek hlang loh olpungkacan a huek tih, kosi boei khaw boekoek la muep om.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Hlang kah a hoemnah loh amah a kunyun sak. Te dongah a mueihla tlarhoel tah thangpomnah loh a moem.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Hlanghuen taengah boe aka soep tah, a hinglu ni a hmuhuet coeng. Thaephoeinah ya cakhaw, thui thai mahpawh.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Hlang kah thuennah loh hlaeh ni a tung eh. Tedae BOEIPA dongah aka pangtung tah sueng.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Aka taemrhai kah maelhmai khaw muep a tlap uh. Tedae hlang taengkah laitloeknah tah BOEIPA hut ni.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Hlang dueng long tah dumlai te tueilaehkoi a ti. Tedae halang long tah longpuei aka thuem te tueilaehkoi a ti van.
