Приче Соломонове 29
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Toelthamnah a om lalah a rhawn aka mangkhak sak hlang tah hoeihnah om kolla pahoi khaem ni.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Hlang dueng a pul vaengah pilnam a kohoe. Tedae halang loh a taemrhai vaengah pilnam huei.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Cueihnah aka lungnah hlang loh a napa ko a hoe sak. Tedae pumyoi neh aka luem loh boeirhaeng khaw a milh sak.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Tiktamnah dongah ni manghai loh khohmuen a pai sak. Tedae kapbaih aka ca hlang loh khohmuen a koengloeng.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
A hui taengah aka hoem hlang khaw amah khokan dongah ni lawk a tung coeng.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Hlang boethae loh boekoeknah neh hlaeh a tung. Tedae aka dueng tah tamhoe tih a kohoe.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Aka dueng long tah tattloel kah dumlai a ming pah. Halang long tah mingnah pataeng a yakming moenih.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Saipaat hlang rhoek loh khorha a sat. Tedae hlang cueih rhoek long tah thintoek pataeng a dolh.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Hlang cueih loh hlang ang taengah lai a thui. Tedae a tlai phoeiah tah luem puei cakhaw mongnah om mahpawh.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Thii aka hal hlang rhoek loh cuemthuek te a hmuhuet uh. Tedae aka thuem rhoek long tah a hinglu a toem pah.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Aka ang loh a mueihla khaw boeih a poh. Tedae aka cueih long tah a hnuk ah domyok a ti.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
A hong ol aka hnatung loh a taemrhai vaengah, a bibi rhoek khaw boeih halang uh.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Khodaeng neh hlang kah a hnaephnapnah a humcui rhoi vaengah, BOEIPA loh a boktlap la mik a tueng sak.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
A ngolkhoel cikngae yoeyah sak ham atah, tattloel ham khaw manghai loh oltak neh lai a tloek pah.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Cungcik neh toelthamnah loh cueihnah a paek. Tedae a hlahpham camoe loh a manu yah a bai.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Halang rhoek a pul vaengah boekoek khaw pul. Tedae aka dueng long tah amih a cungkunah lam ni a. hmuh eh.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Na capa te toel lamtah na duem bitni. Na hinglu ham khaw buhmong m'paek ni.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Mangthui a om pawt atah pilnam khaw pam. Tedae olkhueng aka ngaithuen tah a yoethen pai.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Ol bueng neh sal a toel thai moenih. Yakming cakhaw hlat hae mahpawh.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
A ol neh aka cahawt hlang khaw na hmuh coeng. Anih lakah hlang ang taengah ngaiuepnah om ngai.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
A sal te a camoe lamloh aka dom tah, a hmailong ah khoemtloel la a coeng pah ni.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Thintoek hlang loh olpungkacan a huek tih, kosi boei khaw boekoek la muep om.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Hlang kah a hoemnah loh amah a kunyun sak. Te dongah a mueihla tlarhoel tah thangpomnah loh a moem.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Hlanghuen taengah boe aka soep tah, a hinglu ni a. hmuhuet coeng. Thaephoeinah ya cakhaw, thui thai mahpawh.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Hlang kah thuennah loh hlaeh ni a. tung eh. Tedae BOEIPA dongah aka pangtung tah sueng.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Aka taemrhai kah maelhmai khaw muep a tlap uh. Tedae hlang taengkah laitloeknah tah BOEIPA hut ni.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Hlang dueng long tah dumlai te tueilaehkoi a ti. Tedae halang long tah longpuei aka thuem te tueilaehkoi a ti van.
