Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Zlobni zbežijo, kadar jih noben človek ne preganja, toda pravični so pogumni kakor lev.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Zaradi prestopka dežele so številni njeni princi, toda s človekom razumevanja in spoznanja bo njihova država podaljšana.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Revež, ki zatira ubogega, je podoben pometajočemu dežju, ki ne zapušča nobene hrane.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
Tisti, ki zapuščajo postavo, hvalijo zlobne, toda tisti, ki se držijo postave, se z njimi pričkajo.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Hudobneži ne razumejo sodbe, toda tisti, ki iščejo Gospoda, razumejo vse stvari.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Boljši je ubogi, ki hodi v svoji poštenosti, kakor kdor je sprevržen na svojih poteh, četudi je bogat.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Kdorkoli ohranja postavo, je moder sin, toda kdor je družabnik upornih ljudi, svojega očeta spravlja v sramoto.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Kdor z obrestmi in nepravičnim zaslužkom povečuje svoje imetje, ga bo zbiral za tistega, ki bo pomiloval ubogega.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Kdor svoje uho obrača stran od poslušanja postave, bo celo njegova molitev ogabnost.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Kdorkoli pravičnemu povzroči, da zaide na zlo pot, bo tudi sam padel v svojo lastno jamo, toda pošteni bodo imeli v posesti dobre stvari.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Bogataš je moder v svoji lastni domišljavosti, toda revni, ki ima razumevanje, ga preiskuje.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Kadar se pravični ljudje razveseljujejo, je velika slava, toda kadar vstanejo zlobni, je človek skrit.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Kdor prikriva svoje grehe, ne bo uspešen, toda kdorkoli jih priznava in se jim odreka, bo imel usmiljenje.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Srečen je človek, ki se vedno boji, toda kdor svoje srce zakrkne, bo padel v vragolijo.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Kakor rjoveč lev in pohajkujoč medved, tak je zloben vladar nad ubogim ljudstvom.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Princ, ki mu manjka razumevanja, je prav tako velik zatiralec, toda kdor sovraži pohlepnost, bo podaljšal svoje dni.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Človek, ki počne nasilje krvi kateregakoli človeka, bo zbežal v jamo; naj ga noben človek ne zadržuje.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Kdorkoli živi pošteno, bo rešen, toda kdor je na svojih poteh sprevržen, bo naenkrat padel.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Kdor obdeluje svojo zemljo, bo imel obilo kruha, toda kdor sledi ničevim osebam, bo imel dosti revščine.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Zvest človek bo obilen z blagoslovi, toda kdor hiti biti bogat, ne bo nedolžen.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Ozirati se na osebe ni dobro, kajti za košček kruha se bo ta človek pregrešil.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Kdor hiti biti bogat, ima hudobno oko in ne upošteva, da bo nadenj prišla revščina.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Kdor graja človeka, bo kasneje našel večjo naklonjenost, kakor kdor laska z jezikom.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Kdorkoli krade svojemu očetu ali svoji materi in pravi: » To ni prestopek, « isti je družabnik uničevalcu.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Kdor je ponosnega srca, razvnema prepir, toda kdor svoje trdno upanje polaga v Gospoda, bo narastel.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Kdor zaupa v svoje lastno srce, je bedak, toda kdorkoli hodi modro, bo osvobojen.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Kdor daje ubogemu, ne bo trpel pomanjkanja, toda kdor zagrinja svoje oči, bo mnogim [v] kletev.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Kadar zlobni vstajajo, se ljudje skrivajo, toda kadar oni izginejo, pravični narastejo.
