Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Namni hamaan utuu namni tokko iyyuu isa hin ariʼin baqata; qajeeltonni garuu akkuma leencaa ija jabaatu.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Biyya fincilu keessa bulchitoota hedduutu jira; bulchaan hubataanii fi beekaan garuu seera eegsisa.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Bulchaan hiyyeessa hacuucu tokko akkuma bokkaa jabaa midhaan lafa irraa balleessuu ti.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
Warri seera didan hamoota jaju; warri seera eegan garuu isaaniin mormu.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Jalʼoonni murtii qajeelaa hin hubatan; warri Waaqayyoon barbaadan immoo guutumaan guutuutti hubatu.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Sooressa karaan isaa jalʼaa taʼe mannaa hiyyeessa adeemsi isaa mudaa hin qabne wayya.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Namni seera eegu ilma ogeessa; michuun albaadhessaa immoo abbaa isaa qaanessa.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Namni dhalaa fi hiiqiidhaan qabeenya isaa guddifatu kam iyyuu, nama hiyyeessaaf garaa laafuuf walitti qaba.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Nama seeraaf gurra kennuu didu kam iyyuu, kadhannaan isaa balfamaa dha.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Namni nama tolaa karaa jalʼaa irra adeemsisu kam iyyuu kiyyoo ofii isaa keessa seena; namni balleessaa hin qabne garuu dhaala gaarii argata.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Namni sooressi ogeessa of seʼa; hiyyeessi hubannaa qabu garuu isa qoree bira gaʼa.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Yeroo namni qajeelaan moʼatutti gammachuu guddaatu taʼa; yeroo namni hamaan aangoo qabatutti garuu namoonni ni dhokatu.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Namni cubbuu ofii dhokfatu hin milkaaʼu; kan cubbuu isaa himatee irraa deebiʼu garuu araara argata.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Namni yeroo hunda Waaqayyoon sodaatu eebbifamaa dha; kan mataa jabaatu garuu rakkoo keessatti kufa.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Namni hamaan hiyyeeyyii bulchu, akkuma leenca aaduu yookaan amaaketa wayitti ariifatuu ti.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Bulchaan akka malee nama cunqursu hubannaa hin qabu; kan buʼaa karaa hin malleen argamu jibbu garuu bara dheeraa jiraata.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Namni yakki dhiiga namaa dhangalaasuu isa irra jiru, boollatti baqata; namni tokko iyyuu isa hin gargaarin.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Namni adeemsi isaa mudaa hin qabne nagumaan jiraata; kan karaan isaa jalʼaa taʼe garuu boollatti kufa.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Namni lafa isaa qotatu nyaata guddaa argata; kan yaada faayidaa hin qabne duukaa buʼu garuu hiyyumaan guutama.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Namni amanamaan eebba quufa; kan sooromuutti gaggabu garuu adabbii jalaa hin baʼu.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Nama wal caalchisuun gaarii miti; namni garuu muraa buddeenaa argachuuf jedhee yakka hojjeta.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Namni waa kajeelu sooromuuf jarjara; inni akka hiyyummaan isa eeggatu hin beeku.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Namni nama ifatu dhuma irratti nama arrabaan nama saadu caalaa surraa argata.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Namni abbaa yookaan haadha isaa saamee, “Kun balleessaa miti” jedhu garee nama waa balleessuu ti.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Namni wayitti gaggabu lola kakaasa; kan Waaqayyoon amanatu garuu ni badhaadha.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Namni of amanatu gowwaa dha; kan ogummaadhaan deemu immoo nagaadhaan jiraata.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Namni hiyyeessaaf kennu waan tokko illee hin dhabu; kan ija dunuunfatu garuu abaarsa baayʼee argata.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Yeroo namni hamaan aangoo qabatutti namoonni ni dhokatu; yeroo namni hamaan badutti garuu qajeeltonni ni baayʼatu.
