Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Mechan yo sove ale lè pa gen k ap kouri dèyè yo; men moun dwat yo gen kouraj kon lyon.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Pa transgresyon a yon pèp, chèf peyi yo vin anpil; men lòd se etabi pa yon nonm bon konprann ak konesans.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Yon moun pòv ki peze malere se tankou gwo lapli ki lave tè a san kite anyen.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
Sila ki abandone lalwa a bay lwanj a moun mechan; men sila ki kenbe lalwa a va kanpe devan yo.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Moun mechan yo pa konprann lajistis; men sila ki chache SENYÈ yo konprann tout bagay.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Pi bon se malere ki mache ak ladwati a pase sila ki kwochi a, menm si l gen anpil richès.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Sila ki kenbe lalwa a se yon fis ak bon konprann; men sila ki fè zanmi ak moun voras fè papa l wont.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Sila ki agrandi richès li avèk enterè sou lajan, ranmase li pou sila k ap fè gras a malere a.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Sila ki vire zòrèy li pou pa koute lalwa a, menm lapriyè li abominab.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Sila ki egare moun dwat la nan move chemen an va li menm tonbe nan pwòp fòs li; men sila ki san tò a, va gen bon eritaj.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Mesye rich la saj nan pwòp zye l; men malere ki gen bon konprann nan wè l jis li sonde l nèt.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Lè moun ladwati a gen viktwa, gen anpil glwa; men lè mechan yo leve tout moun kache kò yo.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Sila ki kache transgresyon li yo, p ap fè pwogrè; men sila ki konfese yo e kite yo, va jwenn konpasyon.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
A la beni se sila ki toujou gen lakrent Bondye a! Men sila ki fè kè l di, va tonbe nan malè.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Tankou lyon k ap rele fò ak lous k ap atake, se konsa yon chèf mechan ye sou yon pèp malere.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Yon gouvènè ki peze pèp la manke bon konprann; men sila ki rayi richès ki pa jis, pwolonje jou li yo.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Yon nonm ki twouble ak koupabilite san moun va yon fijitif jiskaske li mouri. Pinga pèsòn ba li soutyen.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Sila ki mache san tò a va delivre; men sila ki kwochi a va tonbe byen vit.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Sila ki laboure tè a va gen anpil manje; men sila ki swiv vanite va jwenn anpil mizè.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Yon nonm fidèl va gen anpil benediksyon; men sila ki fè vit pou jwenn richès, p ap chape anba pinisyon.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Montre patipri pa bon, paske yon sèl mòso pen ka fè yon moun transgrese.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Yon nonm ak move zye kouri dèyè richès e li pa konnen kisa k ap rive li.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Sila ki bay yon moun repwòch va jwenn plis favè pase sila ki fè flatè ak lang li an.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Sila ki vòlè papa li oswa manman l epi di: “Sa pa yon transgresyon”, se parèy ak yon moun ki detwi.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Yon nonm awogan ap pwovoke konfli; men sila ki mete konfyans nan SENYÈ a va pwospere.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Sila ki mete konfyans nan pwòp kè li a se yon moun fou; men sila ki mache ak sajès la va delivre.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Sila ki bay a malere a p ap janm manke; men sila ki fèmen zye l ap jwenn anpil malediksyon.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Lè mechan yo leve, pèp la kache kò yo; men lè yo peri moun dwat yo vin plis.
