Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
The wicked flee when no man pursueth: but the righteous are bold as a lion.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
For the transgression of a land many are its princes: but by a man of understanding and knowledge its state shall be prolonged.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
A poor man that oppresseth the poor is like a sweeping rain which leaveth no food.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
They that forsake the law praise the wicked: but such as keep the law contend with them.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Evil men understand not judgment: but they that seek the LORD understand all things.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Better is the poor that walketh in his uprightness, than he that is perverse in his ways, though he is rich.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
He who keepeth the law is a wise son: but he that is a companion of gluttonous men shameth his father.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
He that by interest and unjust gain increaseth his substance, he shall gather it for him that will pity the poor.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
He that turneth away his ear from hearing the law, even his prayer shall be abomination.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Whoever causeth the righteous to go astray in an evil way, he shall fall himself into his own pit: but the upright shall have good things in possession.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
The rich man is wise in his own conceit; but the poor that hath understanding searcheth him out.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
When righteous men rejoice, there is great glory: but when the wicked rise, a man is hidden.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
He that covereth his sins shall not prosper: but he who confesseth and forsaketh them shall have mercy.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Happy is the man that feareth always: but he that hardeneth his heart shall fall into mischief.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
As a roaring lion, and a ranging bear; so is a wicked ruler over the poor people.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
The prince that lacketh understanding is also a great oppressor: but he that hateth covetousness shall prolong his days.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
A man that doeth violence to the blood of any person shall flee to the pit; let no man sustain him.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
He who walketh uprightly shall be saved: but he that is perverse in his ways shall fall at once.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
He that tilleth his land shall have plenty of bread: but he that followeth after vain persons shall have poverty enough.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
A faithful man shall abound with blessings: but he that maketh haste to be rich shall not be innocent.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
To have respect of persons is not good: for for a piece of bread that man will transgress.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
He that hasteneth to be rich hath an evil eye, and considereth not that poverty shall come upon him.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
He that rebuketh a man afterward shall find more favour than he that flattereth with the tongue.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
He that robbeth his father or his mother, and saith, It is no transgression; the same is the companion of a destroyer.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
He that is of a proud heart stirreth up strife: but he that putteth his trust in the LORD shall be made fat.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
He that trusteth in his own heart is a fool: but whoever walketh wisely, he shall be delivered.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
He that giveth to the poor shall not want: but he that hideth his eyes shall have many a curse.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
When the wicked rise, men hide themselves: but when they perish, the righteous increase.
