Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Den gudløse flyr, skønt ingen er efter ham; tryg som en Løve er den retfærdige.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Ved Voldsmands Brøde opstår Strid, den kvæles af Mand med Forstand.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
En fattig Tyran, der kuer de ringe, er Regn, der hærger og ej giver Brød.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
Hvo Loven sviger, roser de gudløse, hvo Loven holder, er på Krigsfod med dem.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Ildesindede fatter ej Ret; alt fatter de, som søger HERREN.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Hellere en fattig med lydefri Færd end en, som går Krogveje, er han end rig.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Forstandig Søn tager Vare på Loven, men Drankeres Fælle gør sin Fader Skam.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Hvo Velstand øger ved Åger og Opgæld, samler til en, som er mild mod de ringe.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Den, der vender sit Øre fra Loven, endog hans Bøn er en Gru.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Leder man retsindige vild på onde Veje, falder man selv i sin Grav; men de lydefri arver Lykke.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Rigmand tykkes sig viis, forstandig Småmand gennemskuer ham.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Når retfærdige jubler, er Herligheden stor, vinder gudløse frem, skal man lede efter Folk.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
At dølge sin Synd fører ikke til Held, men bekendes og slippes den, finder man Nåde.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Saligt det Menneske, som altid ængstes, men forhærder man sit Hjerte, falder man i Ulykke.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
En brølende Løve, en grådig Bjørn er en gudløs, som styrer et ringe Folk.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Uforstandig Fyrste øver megen Vold, langt Liv får den, der hader Rov.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Et Menneske, der tynges af Blodskyld, er på Flugt til sin Grav; man hjælpe ham ikke.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Den, som vandrer lydefrit, frelses, men den, som går Krogveje, falder i Graven.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Den mættes med brød, som dyrker sin Jord, med Fattigdom den, der jager efter Tomhed.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Ærlig Mand velsignes rigt, men Jag efter Rigdom undgår ej Straf.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
At være partisk er ikke godt, en Mand kan forse sig for en Bid Brød.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Misundelig Mand vil i Hast vinde Gods; at Trang kommer over ham, ved han ikke.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Den, der revser, får Tak til sidst fremfor den, hvis Tunge er slesk.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Stjæle fra Forældre og nægte, at det, er Synd, er at være Fælle med hærgende Mand.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Den vindesyge vækker Splid, men den, der stoler på HERREN, kvæges.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Den, der stoler på sit Vid, er en Tåbe, men den, der vandrer i Visdom, reddes.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Hvo Fattigmand giver, skal intet fattes, men mangefold bandes, hvo Øjnene lukker.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Vinder gudløse frem, kryber Folk i Skjul; når de omkommer, bliver de retfærdige mange.
