Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
De ugudelige fly, og der er ingen, som forfølger dem; men de retfærdige ere trygge som en ung Løve.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Formedelst Landets Overtrædelse blive dets Fyrster mange; men iblandt Folk, der have Forstand og Kundskab, lever han længe.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Er han en fattig Mand, og trykker han den ringe, da bliver han som en Regn, der bortskyller, saa at der ikke bliver Brød.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
De, som forlade Loven, rose de ugudelige; men de, som bevare Loven, strides med dem.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Onde Folk forstaa ikke Ret; men de, som søge Herren, forstaa alting.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Bedre er en fattig, som vandrer i sin Oprigtighed, end den forvendte, som vandrer paa tvende Veje, om han end er rig.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Den, som bevarer Loven, er en forstandig Søn; men den, som har Omgang med Fraadsere, beskæmmer sin Fader.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Hvo som formerer sit Gods ved Aager og Rente, samler det til at skænkes de ringe.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Hvo som vender sit Øre bort fra at høre Loven, endog hans Bøn er en Vederstyggelighed.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Hvo som leder de retsindige vild paa Ondskabs Vej, han skal falde i sin egen Grav; men de oprigtige skulle arve, hvad godt er.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
En rig Mand er viis i sine egne Øjne; men den ringe, som er forstandig, skal ransage ham.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Naar de retfærdige fryde sig, da er der stor Herlighed; men naar ugudelige rejse sig, skal man lede efter Folk.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Den, som skjuler sine Overtrædelser, skal ikke have Lykke; men den, som bekender dem og afstaar fra dem, skal faa Barmhjertighed.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Saligt er det Menneske, som altid frygter; men den, som forhærder sit Hjerte, skal falde i Ulykke.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Som en brølende Løve og en omstrejfende Bjørn er den ugudelige, der hersker over et fattigt Folk.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
En Fyrste, som fattes Forstand, er og en stor Undertrykker; men hvo der hader uretfærdig Vinding, skal forlænge sine Dage.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Et Menneske, betynget med en Sjæls Blod, flyr til Graven; man holde ikke paa ham.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Hvo som vandrer oprigtigt, skal frelses; men hvo som er forvendt og vandrer paa tvende Veje, skal falde paa een af dem.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Hvo som dyrker sin Jord, skal mættes af Brød; men den, som løber efter Løsgængere, skal mættes med Armod.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
En trofast Mand skal faa mange Velsignelser; men den, som haster efter at blive rig, skal ikke kendes uskyldig.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Det er ikke godt at anse Personer; og dog kan en Mand forsynde sig for et Stykke Brøds Skyld.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
En Mand med et ondt Øje haster efter Gods og ved ikke, at Mangel skal komme over ham.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Hvo der irettesætter et Menneske, skal derefter finde mere Gunst end den, som smigrer med Tungen.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Hvo der stjæler fra sin Fader eller sin Moder og siger: Det er ingen Synd, han er Stalbroder til en Ødeland.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Den, hvis Sjæl er stolt, vækker Trætte; men den, som forlader sig paa Herren, skal blive rig.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Hvo som forlader sig paa sit Hjerte, han er en Daare; men den, som vandrer i Visdom, han skal reddes.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Hvo som giver den fattige, skal ikke have Mangel; men over den, som lukker sine Øjne til, skal der være mange Forbandelser.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Naar de ugudelige rejse sig, skjule Folk sig; men naar de omkomme, ville de retfærdige blive mange.
