Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Migilou chu koima dellou in ajam jin, mikitah vang chu keipi bahkai bang in hangtah in apang jin ahi.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Namkhat in suhkhel anei tengleh achunga thunei ding atam jin, hinlah namsung dinsotna ding hin, miching hetkhen themna nei angaije.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Miphalou vaichate gim le hesoh thohsahpa chu, gobah julha tobang ahin, khenchom aneiji poi.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
Kivaipohna Dan thu nit te chun migilou ho adou jing ahi.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Mi-engsen thu adih a kitan kitihi ahethem thei pon, amavang Yahweh Pakai holten phatah in ahethem un ahi.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Mihao lungdihlou hisang in, mivaicha lungtheng hi aphajoi.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
Chapa chingtah kiti chu Dan thu kitup tah'a juipa ahin, milungsel to kivop pan anu le apa jumna apohlut peh jin ahi.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
Thil veikan dinga lha'a punbe sah pa chun, vaichate khotopa sakhao sung adip peh ahibouve.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
Koi hileh Dan thu jahda jeh'a akol heimang achu, atao na jeng jong Elohim Pathen dinga thet um ahi.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Milungdih lamsea pui achu, amatah jong ama kokhuh sunga lhalut ding, hinlah milungdih vang chun gou phatah alo ding ahi.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Mihao kiti chu ama mitmun aching dan in akigel jin, hinlah hetthemna nei mivaichan achih louna amatdoh tei ding ahi.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Mikitah ten goljona anei teng kipa loupina ahin, miphaloute ahung seilet tengleh mipi akidalse jin ahi.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Asuhkhel selmang chan chu khangtou louhel ding, chule hitobang hi chonset ahipoi ti seipa jong, mi manthah sahpa ahibouve.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Phattin a Yahweh Pakai gingpa chu anunnom ahin, amavang milungtah pa vang chu manthahna chu tei ding ahi.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Migilou vaicha chunga vaihompa chu, keipi bahkai kitumlet lut le vompi midel hamthe thu tobang ahi.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Thil hetthemna neilou vaihompa chu, migenthei te engse tah a sugimpa ahin; amavang thildihlou thetpa vang chu ahinkho sotding ahi.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
Tol thatpa chonset chung gihna chu, athi kahsea kichou mahthah ding, chule koiman adonlou ding ahi.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
Lung dettah'a lampi jotpa chu huhdoh a um tei ding, hinlah achena jousea akaleh akalouva chonpa vang chu hetman louva kisumang ding ahi.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
Koi hileh ama gam leiset lhoupa chun, neh le chah kimsel a anei ding; hinlah phatchomna beija donva lepa vang chu vaicha tei ding ahi.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Tahsan umtah pa chu phattheina chang jing ding, hinlah gangtah'a haodoh ding ngaito pan gimna ato lo ding ahi.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Langneina kiti hi apha ahipoi, hinlah mihem in thil neochan jong adihlou abol jeng theije.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Mi kikhit them chu gangtah'a haoding mano ahin, hinlah hetman louva vaichatnan ahin lhun den ding ahepha jipoi.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Lei kileh pil'a thu alhem-a sei sang in, lung thengsel'a miphoh pan lung lhaina ahin mujoh ding ahi.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
Koi hileh anu le apa thilgua “Hiche hi chon dihlou akitipoi,” tia seija chu mi manthah sahpa ahibouve.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Neipap kiloset hin kinahna asodoh sahjin, hinlah Yahweh Pakaija kingaipa vang chu haodoh tei ding ahi.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Ama lungthim jenga kisongpa chu angol ahin, hinlah chihna thua lamlha jingpa vang hoidoh ding ahi.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Koi hileh vaicha khotona'a dimpa chu lhasam louhel ding, amavang mivaichate khoto lou chu sapset chang ding ahi.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Migilouten vai ahomteng, mihem amacham cham in akidalse jin, hinlah hitobang miho chu abei teng; adih akhang in apung jitai.
