Приче Соломонове 28
1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
Thlakche taw ahu am hqut u seiawm cen kaw. Thlakdyng taw samthyn amyihna am thin awm kaw.
2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
Qam khuiawh qaal a thawhawh, ukkung khawzah awm hy, cehlai khaw ak poek thai ingkaw cyihnaak ak taa thlang ingtaw ak dingna qam uk hy.
3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Khawdengkhqi ak thekhanaak ukkung taw tawi an amak tawi sak qawh tui ing myih hy.
4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
A lawngim ak cehtaakkhqi ing thlakche kyihcah unawh, cehlai a lawngim amyihna khaw ak sakhqi ingtaw oelh uhy.
5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
Thlang amak leek ing ik-oeih ak dyng am sim thai uhy, cehlai Bawipa ak sui thlangkhqi ingtaw ak soep cana sim thai uhy.
6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
Amak thymna khaw ak sa kuiqang lakawh caawt kawi amak awmna khawksa khawdeng leek bet hy.
7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
A lawngim amyihna khaw ak sa thai thlang taw khaw ak poek thai capak cyihna awm hy, cehlai aawk ai ak kamva ak pyinaak capa ingtaw a pa chah pyih sak hy.
8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
A pung khawzah lawhnaak ing boei nawh thlang hamna them khawzah ak cun thlang taw, khawdengkhqi ak qeenkung na awm hy.
9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
U awm a lawngim benna haa amak keeng thlang taw, ak cykcahnaak awm tuih ak cu ni.
10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
Thlakdyng, lam amak leekawh ak ceh pyi taw amah a vaam cawh nawn awh tla kaw, cehlai thlak soep coet amak kap ingtaw qo leek pang kawm uh.
11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Kuiqang thlang ing amah ngaih awh thlakcyi na ngai qu mai seiawm, thlak khawdeng khawkpoek thai ingtaw ak ceetna huh pe hy.
12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
Thlakdyng ing noengnaak a huhawh kyihcahnaak ak sang soeih pe uhy; cehlai thlakche a boei awh thlangkhqi ing thuk taak uhy.
13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
A thawlh ak thuhphah ak thlang ing qeennaak am ham kawm saw, a thawlhnaak pho sak nawh qeennaak ak thoeh ing qeennaak hu kaw.
14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Bawipa ak kqihcah poe taw thlang zoseen ni, am thin ak sah ak thlang taw kyinaak sawng kaw.
15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
Khawdeng ak thekhanaak ukkung taw samthyyn ak kaawk ingkaw phawm ak tlung ing myih hy.
16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
Khawkpoek thainaak amak ta ukkung taw thlang ak phep qeekung ni, amak thymna them huh ak sawhnaak thlang taw a hqinglung saang kaw.
17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
A kutawh thlang thi ak lawng lawkkhqawng dungawh tla kawm saw, u ingawm koeh hul seh nyng.
18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
U awm ak thymna khawksa taw loet sakna awm kawm saw, amak thymna khawksa taw tlu poe kaw.
19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
A loawh bi ak bi ing aawk ai khawzah hu kaw, cehlai a nawmnaak doeng ak sui thlang taw khawdeng kaw.
20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
Thlak ypawm ing zoseennaak hu kawm saw, cehlai boei ak ngaih aih taw a phep kaana am hlah kawm uh.
21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
Thlang mikhai toek am leek hy, cehlai phaipi cun oet mai ing thlang ing thawlh sai thai hy.
22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
Thlakqu ing them hu hquut nawh, ak khan-awh khawdengnaak a pha law hly am sim hy.
23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
Awih leek ing anik kyihcahna ak saa qu thlang lakawh anik toelthamkung ing a huna kyihcahnaak hu kaw.
24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
A nu pa a them muk nawh, “Am poei hy,” ak ti taw thlang ak plam sakkung ni.
25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
Ak kamvaa a awmnaak awh phekbonaak awm nawh, Bawipa ak ypnaak taw thlang zoseen ni.
26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Ak poeknaak awh ak hanng ak thlang taw thlakqaw na awm nawh, cehlai cyihnaak awh ak cet taw thlang zoseen ni.
27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
Khawdeng them ak pe taw am khawdeng kawm saw, ak hawimang taak taw quun khy pekna awm kaw.
28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Thlakche a boei awh thlak boei ing thuk taak nawh, cehlai thlakche a thih awh thlakdyngkhqi pung uhy.
