Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Әтики күнүң тоғрилиқ махтанма, Чүнки бир күни немә болидиғиниңниму билмәйсән.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Сени башқилар махтисун, өз ағзиң мундақ қилмисун, Ят адәм сени махтисун, өз ләвлириң ундақ қилмисун.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Таш еғир, қум хелә җиң басар, Бирақ ахмақ кәлтүридиған хапичилиқ иккисидин техиму еғирдур.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Ғәзәп рәһимсиздур, Қәһр болса кәлкүндәк адәмни еқитип кетәр, Бирақ ким һәсәтхорлуқ алдида тақабил туралисун?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Ашкарә әйипләш йошурун муһәббәттин әладур.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Достниң қолидин йегән зәхимләр садиқлиқтин болиду; Бирақ дүшмәнниң сөйүшлири һейлигәрликтур.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Тоқ киши һәсәл көнигидинму бизардур, Ач кишигә һәр қандақ аччиқ нәрсиму татлиқ билинәр.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Жут маканидин айрилған киши, Угисидин айрилип жүргән қушқа охшар.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Әтир вә хушбуй көңүлни ачар, Җан көйәр достниң сәмимий мәслиһәти кишини риғбәтләндүрәр. Җан көйәр достниң сәмимий, хушхуй мәслиһәти кишини хуш қилур.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Өз достуңни, атаңниң достиниму унтума; Бешиңға күн чүшкәндә қериндишиңниң өйигә кирип йелинма; Йеқиндики дост, жирақтики қериндаштин әла.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
И оғлум, дана бол, көңлүмни хуш қил, Шундақ қилғиниңда мени мәсқирә қилидиғанларға җавап берәләймән.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Зерәк киши балайиқазани алдин көрүп қачар; Саддилар алдиға берип зиян тартар.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Ятқа кепил болған кишидин қәризгә тонини тутуп алғин; Ят хотунға капаләт бәргән кишидин капаләт пули ал.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Қақ сәһәрдә туруп, жуқури авазда достиға бәхит тилигәнлик, Өзини қарғаш һесаплинар.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Ямғурлуқ күндики тохтимай чүшкән тамчә-тамчә йеғин, Вә соқушқақ хотун бир-биригә охшаштур.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Уни тизгәнләш боранни тосқанға, Яки яғни оң қол билән чаңгаллиғанға охшаштур.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Төмүрни төмүргә билисә өткүрләшкәндәк, Достларму бир-бирини өткүрләштүрәр.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Әнҗир көчитини пәрвиш қилғучи униңдин әнҗир йәйду; Ғоҗайинини асрап күткән қул иззәт тапиду.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Суда адәмниң йүзи әкс әткәндәк, Инсанниң қәлбиниң қандақлиғи өз йенидики киши арқилиқ билинәр.
Тәһтисара вә һалакәт һәргиз тоймиғандәк, Адәмниң [ач] көзлири қанаәт тапмас. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Сапал қазан күмүчни, чанақ алтунни тавлар, Адәм болса махталғанда синилар.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Ахмақни буғдай билән биргә сәндәлдә талқан қилип соқсаңму, Ахмақлиғи йәнила униңда турар.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Падилириңниң әһвалини убдан билип тур, Мал-варанлириңдин яхши хәвәр ал;
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
Чүнки байлиқниң мәңгү капалити болмас, Таҗ-тәхтму дәвирдин-дәвиргичә турамду?
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Қуруған чөпләр орулғандин кейин, Юмран чөпләр өсүп чиққанда, Тағ бағридинму явайи чөпләр жиғилғанда,
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
Шу чағда қозиларниң жуңлири қирқилип кийимиң болар; Өшкиләрни сатқан пулға бир етиз келәр,
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Һәмдә өшкиләрниң сүтлири сениң һәм аилидикилириңниң озуқлуғини, Дедәклириңниң қосиғини тәминләшкиму йетәр.
