Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Komikumisa te mpo na mokolo ya lobi, pamba te oyebi te likambo nini mokolo ekoki kobota.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Tika ete moto mosusu akumisa yo, kasi monoko na yo moko te; tika ete mopaya akumisa yo, kasi bibebu na yo moko te.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Libanga mpe zelo ezalaka kilo, kasi kanda ya zoba ezalaka kilo koleka nyonso mibale.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Kotomboka ememaka makambo ya somo, mpe kanda ebebisaka; kasi nani akoki kotelema liboso ya zuwa?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Pamela oyo epesami na polele ezali malamu koleka moto oyo aboyi kopamela mpo na bolingo.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Bapota oyo molingami azokisi ezali malamu koleka babeze ebele ya monguna.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Moto oyo atondi aboyaka ata mafuta ya nzoyi, kasi moto oyo azali na nzala ayokaka ata bilei ya bololo elengi.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Moto oyo ayengaka-yengaka mosika ya mokili na ye azali lokola ndeke oyo ezali koyengayenga mosika ya zala na yango.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Mafuta mpe malasi esepelisaka motema, mpe molingami malamu apesaka toli na motema ya esengo.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Kosundola te molingami na yo to molingami ya tata na yo, mpe kokende te na ndako ya ndeko na yo tango ozali na pasi; kozala na molingami ya pembeni ezali malamu koleka kozala na ndeko ya mosika.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Mwana na ngai, zala moto ya bwanya mpe sepelisa motema na ngai, mpo ete nazala na eyano ya kopesa na moto oyo akoluka kotiola ngai.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Moto ya mayele amonaka likama na mosika mpe amibombaka, kasi moto oyo azangi mayele alekaka kaka wana mpe akutanaka na pasi.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Kamata elamba ya moto oyo alapi ndayi mpo na niongo ya moto mosusu; bomba yango lokola ndanga soki alapi ndayi mpo na mwasi mopaya.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Soki moto moko ayei kopambola molingami na ye, na mongongo makasi mpe na tongo-tongo, bakozwa yango lokola elakeli mabe.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Mwasi oyo alinga koswana azali lokola ndako oyo etangaka na tango ya mvula.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Kokanga ye ezali lokola koluka kokanga mopepe to mafuta na loboko.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Ndenge kaka ebende epelisaka ebende mosusu, ndenge wana mpe moto abongaka soki akutani na moto mosusu.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Moto oyo abongisaka nzete na ye ya figi aliaka mpe mbuma na yango, mpe moto oyo abatelaka mokonzi azwaka lokumu.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Ndenge mayi ezalaka lokola kitalatala mpo na elongi, ndenge wana mpe motema ya moto elakisaka bomoto na ye moko.
Ndenge lifelo mpe mboka ya bakufi etondaka te, ndenge wana mpe miso ya moto etondaka te. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Bapetolaka palata na kikalungu, mpe bapetolaka wolo na fulu ya moto makasi, kasi bamekaka moto na nzela ya lokumu na ye.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Ata soki otuti moto ya liboma na liboka elongo na mbuma, liboma na ye ekotikala te kolongwa kati na ye.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Yeba malamu ndenge bibwele na yo ezali, mpe kengela yango malamu,
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
pamba te bomengo ewumelaka seko na seko te, motole mpe ewumelaka te mpo na libela.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Soki bakati matiti ya bibwele, matiti ya sika ekobota mpe bakolokota matiti ya bangomba;
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
bameme ekopesa yo bilamba, mpe bantaba ekosunga yo mpo na kosomba elanga.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Okozala na miliki ebele ya bantaba mpo na koleisa ndako na yo mpe basali na yo ya basi.
