Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Ne glorieris in crastinum, ignorans quid superventura pariat dies.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Laudet te alienus, et non os tuum; extraneus, et non labia tua.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Grave est saxum, et onerosa arena, sed ira stulti utroque gravior.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Ira non habet misericordiam nec erumpens furor, et impetum concitati ferre quis poterit?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Melior est manifesta correptio quam amor absconditus.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Meliora sunt vulnera diligentis quam fraudulenta oscula odientis.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Anima saturata calcabit favum, et anima esuriens etiam amarum pro dulci sumet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Sicut avis transmigrans de nido suo, sic vir qui derelinquit locum suum.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Unguento et variis odoribus delectatur cor, et bonis amici consiliis anima dulcoratur.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Amicum tuum et amicum patris tui ne dimiseris, et domum fratris tui ne ingrediaris in die afflictionis tuæ. Melior est vicinus juxta quam frater procul.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Stude sapientiæ, fili mi, et lætifica cor meum, ut possis exprobranti respondere sermonem.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Astutus videns malum, absconditus est: parvuli transeuntes sustinuerunt dispendia.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Tolle vestimentum ejus qui spopondit pro extraneo, et pro alienis aufer ei pignus.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Qui benedicit proximo suo voce grandi, de nocte consurgens maledicenti similis erit.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Tecta perstillantia in die frigoris et litigiosa mulier comparantur.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Qui retinet eam quasi qui ventum teneat, et oleum dexteræ suæ vocabit.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Ferrum ferro exacuitur, et homo exacuit faciem amici sui.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Qui servat ficum comedet fructus ejus, et qui custos est domini sui glorificabitur.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Quomodo in aquis resplendent vultus prospicientium, sic corda hominum manifesta sunt prudentibus.
Infernus et perditio numquam implentur: similiter et oculi hominum insatiabiles. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Quomodo probatur in conflatorio argentum et in fornace aurum, sic probatur homo ore laudantis. Cor iniqui inquirit mala, cor autem rectum inquirit scientiam.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Si contuderis stultum in pila quasi ptisanas feriente desuper pilo, non auferetur ab eo stultitia ejus.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Diligenter agnosce vultum pecoris tui, tuosque greges considera:
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
non enim habebis jugiter potestatem, sed corona tribuetur in generationem et generationem.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Aperta sunt prata, et apparuerunt herbæ virentes, et collecta sunt fœna de montibus.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
Agni ad vestimentum tuum, et hædi ad agri pretium.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Sufficiat tibi lac caprarum in cibos tuos, et in necessaria domus tuæ, et ad victum ancillis tuis.
