Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Boast not thyself of tomorrow; for thou knowest not what a day may bring forth.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Let another man praise thee, and not thine own mouth; a stranger, and not thine own lips.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
A stone is heavy, and the sand weighty; but a fool’s vexation is heavier than them both.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Wrath is cruel, and anger is outrageous; but who is able to stand before jealousy?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Better is open rebuke than love that is hidden.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Faithful are the wounds of a friend: but the kisses of an enemy are profuse.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
The full soul loatheth an honeycomb: but to the hungry soul every bitter thing is sweet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
As a bird that wandereth from her nest, so is a man that wandereth from his place.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Ointment and perfume rejoice the heart: so doth the sweetness of a man’s friend [that cometh] of hearty counsel.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Thine own friend, and thy father’s friend, forsake not; and go not to thy brother’s house in the day of thy calamity: better is a neighbour that is near than a brother far off.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
My son, be wise, and make my heart glad, that I may answer him that reproacheth me.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent man seeth the evil, [and] hideth himself: [but] the simple pass on, [and] suffer for it.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Take his garment that is surety for a stranger; and hold him in pledge [that is surety] for a strange woman.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
He that blesseth his friend with a loud voice, rising early in the morning, it shall be counted a curse to him.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
A continual dropping in a very rainy day and a contentious woman are alike:
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
He that would restrain her restraineth the wind, and his right hand encountereth oil.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Iron sharpeneth iron; so a man sharpeneth the countenance of his friend.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Whoso keepeth the fig tree shall eat the fruit thereof; and he that waiteth on his master shall be honoured.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
As in water face [answereth] to face, so the heart of man to man.
Sheol and Abaddon are never satisfied; and the eyes of man are never satisfied. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
The fining pot is for silver, and the furnace for gold, and a man is [tried] by his praise.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Though thou shouldest bray a fool in a mortar with a pestle among bruised corn, yet will not his foolishness depart from him.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Be thou diligent to know the state of thy flocks, [and] look well to thy herds:
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
For riches are not for ever; and doth the crown endure unto all generations?
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
The hay is carried, and the tender grass sheweth itself, and the herbs of the mountains are gathered in.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
The lambs are for thy clothing, and the goats are the price of the field:
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
And [there will be] goats’ milk enough for thy food, for the food of thy household; and maintenance for thy maidens.
