Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Boast not thyself of to morrow; for thou knowest not what a day may bring forth.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Let another man praise thee, and not thine own mouth; a stranger, and not thine own lips.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
A stone [is] heavy, and the sand weighty; but a fool’s wrath [is] heavier than them both.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Wrath [is] cruel, and anger [is] outrageous; but who [is] able to stand before envy?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Open rebuke [is] better than secret love.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Faithful [are] the wounds of a friend; but the kisses of an enemy [are] deceitful.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
The full soul loatheth an honeycomb; but to the hungry soul every bitter thing is sweet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
As a bird that wandereth from her nest, so [is] a man that wandereth from his place.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Ointment and perfume rejoice the heart: so [doth] the sweetness of a man’s friend by hearty counsel.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Thine own friend, and thy father’s friend, forsake not; neither go into thy brother’s house in the day of thy calamity: [for] better [is] a neighbour [that is] near than a brother far off.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
My son, be wise, and make my heart glad, that I may answer him that reproacheth me.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent [man] foreseeth the evil, [and] hideth himself; [but] the simple pass on, [and] are punished.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Take his garment that is surety for a stranger, and take a pledge of him for a strange woman.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
He that blesseth his friend with a loud voice, rising early in the morning, it shall be counted a curse to him.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
A continual dropping in a very rainy day and a contentious woman are alike.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Whosoever hideth her hideth the wind, and the ointment of his right hand, [which] bewrayeth [itself].
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Iron sharpeneth iron; so a man sharpeneth the countenance of his friend.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Whoso keepeth the fig tree shall eat the fruit thereof: so he that waiteth on his master shall be honoured.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
As in water face [answereth] to face, so the heart of man to man.
Hell and destruction are never full; so the eyes of man are never satisfied. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
[As] the fining pot for silver, and the furnace for gold; so [is] a man to his praise.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Though thou shouldest bray a fool in a mortar among wheat with a pestle, [yet] will not his foolishness depart from him.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Be thou diligent to know the state of thy flocks, [and] look well to thy herds.
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
For riches [are] not for ever: and doth the crown [endure] to every generation?
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
The hay appeareth, and the tender grass sheweth itself, and herbs of the mountains are gathered.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
The lambs [are] for thy clothing, and the goats [are] the price of the field.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
And [thou shalt have] goats’ milk enough for thy food, for the food of thy household, and [for] the maintenance for thy maidens.
