< Приче Соломонове 27 >

1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Boast not thyself of to-morrow; for thou knowest not what a day may bring forth.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Let another man praise thee, and not thine own mouth; a stranger, and not thine own lips.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
A stone is heavy, and the sand weighty; but a fool's vexation is heavier than they both.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Wrath is cruel, and anger is overwhelming; but who is able to stand before jealousy?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Better is open rebuke than love that is hidden.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Faithful are the wounds of a friend; but the kisses of an enemy are importunate.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
The full soul loatheth a honeycomb; but to the hungry soul every bitter thing is sweet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
As a bird that wandereth from her nest, so is a man that wandereth from his place.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Ointment and perfume rejoice the heart; so doth the sweetness of a man's friend by hearty counsel.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Thine own friend, and thy father's friend, forsake not; neither go into thy brother's house in the day of thy calamity; better is a neighbour that is near than a brother far off.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
My son, be wise, and make my heart glad, that I may answer him that taunteth me.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent man seeth the evil, and hideth himself; but the thoughtless pass on, and are punished.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Take his garment that is surety for a stranger; and hold him in pledge that is surety for an alien woman.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
He that blesseth his friend with a loud voice, rising early in the morning, it shall be counted a curse to him.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
A continual dropping in a very rainy day and a contentious woman are alike;
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
He that would hide her hideth the wind, and the ointment of his right hand betrayeth itself.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Iron sharpeneth iron; so a man sharpeneth the countenance of his friend.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Whoso keepeth the fig-tree shall eat the fruit thereof; and he that waiteth on his master shall be honoured.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
As in water face answereth to face, so the heart of man to man.
20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
The nether-world and Destruction are never satiated; so the eyes of man are never satiated. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
The refining pot is for silver, and the furnace for gold, and a man is tried by his praise.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Though thou shouldest bray a fool in a mortar with a pestle among groats, yet will not his foolishness depart from him.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Be thou diligent to know the state of thy flocks, and look well to thy herds;
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
For riches are not for ever; and doth the crown endure unto all generations?
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
When the hay is mown, and the tender grass showeth itself, and the herbs of the mountains are gathered in;
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
The lambs will be for thy clothing, and the goats the price for a field.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
And there will be goats' milk enough for thy food, for the food of thy household; and maintenance for thy maidens.

< Приче Соломонове 27 >