Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Boast not for tomorrow, for thou knowest not what the day to come may bring forth.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Let another praise thee, and not thy own mouth: a stranger, and not thy own lips.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
A stone is heavy, and sand weighty: but the anger of a fool is heavier than them both.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Anger hath no mercy, nor fury when it breaketh forth: and who can bear the violence of one provoked?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Open rebuke is better than hidden love.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Better are the wounds of a friend, than the deceitful kisses of an enemy.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
A soul that is full shall tread upon the honeycomb: and a soul that is hungry shall take even bitter for sweet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
As a bird that wandereth from her nest, so is a man that leaveth his place.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Ointment and perfumes rejoice the heart: and the good counsels of a friend are sweet to the soul.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Thy own friend, and thy father’s friend forsake not: and go not into thy brother’s house in the day of thy affliction. Better is a neighbour that is near, than a brother afar off.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Study wisdom, my son, and make my heart joyful, that thou mayst give an answer to him that reproacheth.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
The prudent man seeing evil hideth himself: little ones passing on have suffered losses.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Take away his garment that hath been surety for a stranger: and take from him a pledge for strangers.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
He that blesseth his neighbour with a loud voice, rising in the night, shall be like to him that curseth.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Roofs dropping through in a cold day, and a contentious woman are alike.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
He that retaineth her, is as he that would hold the wind, and shall call in the oil of his right hand.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Iron sharpeneth iron, so a man sharpeneth the countenance of his friend.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
He that keepeth the fig tree, shall eat the fruit thereof: and he that is the keeper of his master, shall be glorified.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
As the faces of them that look therein, shine in the water, so-the hearts of men are laid open to the wise.
Hell and destruction are never filled: so the eyes of men are never satisfied. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
As silver is tried in the fining-pot and gold in the furnace: so a man is tried by the mouth of him that praiseth. The heart of the wicked seeketh after evils, but the righteous heart seeketh after knowledge.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Though thou shouldst bray a fool in the mortar, as when a pestle striketh upon sodden barley, his folly would not be taken from him.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Be diligent to know the countenance of thy cattle, and consider thy own flocks:
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
For thou shalt not always have power: but a crown shall be given to generation and generation.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
The meadows are open, and the green herbs have appeared, and the hay is gathered out of the mountains.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
Lambs are for thy clothing: and kids for the price of the field.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Let the milk of the goats be enough for thy food, and for the necessities of thy house, and for maintenance for thy handmaids.
