< Приче Соломонове 27 >
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Wil de dag van morgen niet prijzen: Ge weet niet, wat hij u brengt.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Laat een ander u prijzen, niet uw eigen mond; Een vreemde, niet uw eigen lippen.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Plomp is een steen, en zwaar het zand; Zwaarder dan beide is het humeur van een dwaas.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Wreed is de wraak, een stortvloed de toorn; Maar wie houdt het uit voor de jaloezie?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Beter een terechtwijzing in het openbaar, Dan liefde, die zich niet uit.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Goed bedoeld zijn de wonden, door een vriend geslagen; Verraderlijk de kussen van een vijand.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Iemand die genoeg heeft, geeft niet om honing; Als iemand honger heeft, is al het bittere zoet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Als een vogel, die uit het nest fladdert, Zo is een man, die rondzwerft ver van zijn huis.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Olie en wierook verheugen het hart; De raad van een vriend verblijdt de ziel.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Laat uw eigen vriend en dien van uw vader niet in de steek; Maar betreed niet het huis van uw broeder, als het u slecht gaat, Beter een vriend dichtbij. Dan een broer veraf.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Mijn zoon, wees wijs, en verblijd mijn hart; Dan kan ik te woord staan hem, die mij hoont.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
De wijze ziet onheil en trekt zich terug; De onnozelen lopen door, en moeten ervoor boeten.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Ontneem hem zijn kleed, want hij bleef borg voor een ander; Eis pand van hem terwille van een vreemde vrouw.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Als iemand zijn naaste op de vroege morgen luidruchtig begroet, Dan wordt het als een vloek beschouwd
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Een gestadig druppelend lek op een stortregen-dag, En een snibbige vrouw, ze gelijken op elkaar.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
De noordenwind is een ruwe wind, Toch wordt hij geluksbode genoemd
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Zoals ijzer ijzer scherpt, Zo scherpt de ene mens den ander.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Wie op zijn vijgeboom past, zal zijn vruchten eten; Wie voor zijn meester zorgt, wordt rijk beloond.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Zoals het ene gezicht op het andere lijkt, Zo lijkt ook het ene mensenhart op het andere.
20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol )
Dodenrijk en onderwereld krijgen nooit genoeg; De ogen der mensen zijn nimmer bevredigd. (Sheol )
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Voor het zilver de smeltkroes, de oven voor het goud: De mens wordt beproefd naar zijn goede naam.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Al stampt ge den dwaas in een vijzel, Tussen de gerstekorrels met een stamper: Ge krijgt er zijn dwaasheid niet uit.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Let goed op, hoe uw schapen eruit zien, En volg uw kudde met aandacht;
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
Want welvaart duurt niet eeuwig, Een schat niet van geslacht op geslacht.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Als het hooi binnen is, de nawas verschijnt, En het groen der bergweide wordt ingezameld,
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
Dan verschaffen de lammeren u kleding, De bokken u de prijs van een akker;
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Dan is er geitenmelk genoeg tot voedsel van u en uw gezin, En levensonderhoud voor uw dienstboden.