Приче Соломонове 26

1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.

Hoe fanala añ’asara, ndra orañe an-tsam-pitatahañe, ty tsy fañevà’ i dagolay fiasiañe.

2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.

Hoe ty fikepakepaha’ ty hitikitike naho ty fitiliñam-polinjà, ty tsy ipetaham-patse te tsy amam-bente’e.

3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.

Ty fikiso ho ami’ty soavala, naho ty laboridy ho ami’ty borìke, vaho ty kobaiñe ho an-dambosi’ i dagola.

4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.

Ko toiñe’o ami’ty hanè’e i seretse, hera hanahak’ aze.

5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.

Valeo mañeva’ i hagegea’ey ty dagola, tsy mone hahihitse ami’ty maso’e.

6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.

Hoe mañitsike tomboke naho migenoke voreke, ty mampisangitrike taratasy am-pitàn-dagola.

7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.

Maletraletra ty fandia’ i kepeke, naho ty razan-drehak’ am-bava’ o seretseo.

8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.

Hoe mañombe vato am-piletse, ty miasy i gegegege.

9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.

Hoe fatike mipok’ an-taña’ i jike, ty razan-drehak’ am-bava’ i dagola.

10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.

Ie mampitoloñe ty seretse, le manahake te mañeke mpandrioñe.

11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.

Hoe amboa mimpoly ami’ty loa’e, ty dagola mamereñe ty hagegea’e.

12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.

Tsy fa nahaisake ondaty mahihitse am-pihaino’e hao irehe? bey ty fitamà’ i seretsey ta ty aze.

13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.

Hoe ty votro, Inao liona ty an-damoke eo! Midada an-dalañe ey ty liona!

14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.

Manahake ty figavingavin-dalañe amo soavili’eo, ty tembo am-pandrea’e eo.

15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.

Ajo’ i votro am-po finga ao ty taña’e, fe tsy lefe’e ty minday aze mb’am-bava’e.

16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.

Mahihitse ami’ty maso’e ty tembo, te ami’ty fito-lahy manoiñe an-kavantañañe.

17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.

Hambañ’ ami’ty mitsepak’ amboa an-tsofi’e, ty mpandrioñe mihilintsioñe ami’ty aly tsy aze.

18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,

Hoe ty derendereñe mañiririñe raha mibelañe, naho ana-pale, vaho fampihomahañe,

19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.

ty mamitake ondaty ami’ty hoe: Nisolesole avao iraho.

20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.

Mate ty afo tsy aman-katae, modo ka ty dabasida tsy aman-tsikotsiko.

21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.

Hoe sarebò ami’ty foroha mirekake, naho hatae ami’ty afo, ty famiaña’ i mpanao tsikoniy hañolaña’e aiñe.

22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.

Hoe kenoke mafiry ty fivolam-pitàngogo, ie migodoñe mb’añ’ova lalek’ ao.

23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.

Hoe valàñe-tane nihamineñe taim-piram-bolafoty ty fameleke ampirehetan- kelok’ an-troke ao.

24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.

Añonohonoa’ ty famele’e i falaiña’ey, fe añaja’e famañahiañe ty an-tro’e ao.

25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.

Ndra t’ie mirehake fañisohañe, ko iantofa’o, fa pea tiva fito ty an-tro’e ao.

26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.

Aeta’e am-pitake ty halò-tsere’e, fe hiboak’ am-pivory ao ty haloloa’e.

27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.

Higodoñe an-koboñe ao ty nihaly aze, himpoly ama’e ty vato navarimbari’e.

28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.

Heje ty famele’ i remborake o jinoi’eo, mampianto ka ty falie manao kabeake.