Приче Соломонове 26
1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
Kā sniegs vasarai un lietus pļaujamam laikam, tā ģeķim nepieder gods.
2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
Kā putns nolidinājās, kā bezdelīga aizskrien, tā nenopelnīti lāsti neaizņem.
3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
Zirgam pātaga, ēzelim iemaukti un ģeķa mugurai rīkste.
4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Neatbildi ģeķim pēc viņa ģeķības, ka tu viņam līdzi netopi.
5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Atbildi ģeķim pēc viņa ģeķības, ka viņš pats neturās par gudru.
6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
Darbu uzticēt nelgam rokā, ir nocirst kājas un izbaudīt briesmas.
7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
Kā klibam karājās kājas, tā ģeķa mutē gudrības vārdi.
8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
Kas ģeķim dod godu, ir kā kas akmeni piesien pie lingas.
9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
Kā ērkšķi, kas tikuši piedzēruša rokā, tāds ir sakāms vārds ģeķu mutē.
10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
Manīgs visu izdara; bet kas nelgu der, sader tekuli.
11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
Kā suns atiet pie saviem vēmekļiem, tā pat ģeķis atgriežas atpakaļ pie savas ģeķības.
12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Kad tu redzi vīru, kas savās acīs gudrs, tad no muļķa vairāk cerības, nekā no tāda.
13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
Sliņķis saka: „Jauns lauva uz ceļa, lauva uz ielām!“
14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
Durvis grozās eņģēs, un sliņķis savā gultā.
15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
Sliņķis slēpj savu roku azotē, un tam grūti to atkal pie mutes likt.
16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Sliņķis savā prātā gudrāks nekā septiņi, kas runā prātīgi.
17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
Kas garām ejot iejaucās citu ķildā, ir kā kas suni ņem aiz ausīm.
18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
Tā kā, kad (ārprātīgs) par smieklu šautu ar šķēpiem un nāvīgām bultām,
19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
Tā pat ir, kas savu tuvāko pievīlis saka: Vai to par smieklu vien nedarīju?
20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
Kad malkas nav, tad uguns izdziest, un kad lišķa nav, tad ķilda rimst.
21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
Kā ogles liesmu un malka uguni, tā rējējs cilvēks saceļ ķildu.
22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
Lišķa vārdi ir kā saldi kumosi un iet visai pie sirds.
23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Dedzīgi vārdi, bet neganta sirds ir poda gabals pārvilkts ar netīru sudrabu.
24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
Kas tevi ienīst, ir ar muti draugs, bet savā sirdī viņš domā uz viltu.
25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
Kad tas mīlīgi runā, tad netici viņam, jo septiņas negantības viņa sirdī.
26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Lai gan ienaidu aizsedz ar viltu, tomēr viņa niknums ļaužu priekšā nāks gaismā.
27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
Kas bedri rok, tas tanī iekritīs, un kas akmeni veļ uz to tas atvelsies.
28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
Viltus mēle ienīst to, kam pati dzēlusi, un mīksta mute padara nelaimi.
