Приче Соломонове 26
1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
As snow in summer, and as rain in harvest, so honour is not proper for a fool.
2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
As the bird by wandering, as the swallow by flying, so the curse causeless shall not come.
3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
A whip for the horse, a bridle for the donkey, and a rod for the fool’s back.
4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Answer not a fool according to his folly, lest thou also be like him.
5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Answer a fool according to his folly, lest he be wise in his own conceit.
6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
He that sendeth a message by the hand of a fool cutteth off the feet, and drinketh violence.
7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
The legs of the lame are not equal: so is a parable in the mouth of fools.
8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
As he that bindeth a stone in a sling, so is he that giveth honour to a fool.
9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
As a thorn goeth up into the hand of a drunkard, so is a parable in the mouth of fools.
10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
The great God that formed all things both rewardeth the fool, and rewardeth transgressors.
11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
As a dog returneth to his vomit, so a fool returneth to his folly.
12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Seest thou a man wise in his own conceit? there is more hope of a fool than of him.
13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
The slothful man saith, There is a lion in the way; a lion is in the streets.
14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
As the door turneth upon its hinges, so doth the slothful upon his bed.
15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
The slothful hideth his hand in his bosom; it grieveth him to bring it again to his mouth.
16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
The sluggard is wiser in his own conceit than seven men that can render a reason.
17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
He that passeth by, and meddleth with strife belonging not to him, is like one that taketh a dog by the ears.
18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
As a mad man who casteth firebrands, arrows, and death,
19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
So is the man that deceiveth his neighbour, and saith, Am not I in sport?
20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
Where no wood is, there the fire goeth out: so where there is no talebearer, the strife ceaseth.
21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
As coals are to burning coals, and wood to fire; so is a contentious man to kindle strife.
22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
The words of a talebearer are as wounds, and they go down into the innermost parts of the belly.
23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Burning lips and a wicked heart are like a potsherd covered with silver dross.
24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
He that hateth disguiseth with his lips, and layeth up deceit within him;
25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
When he speaketh kindly, believe him not: for there are seven abominations in his heart.
26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Whose hatred is covered by deceit, his wickedness shall be revealed before the whole congregation.
27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
Whoever diggeth a pit shall fall into it: and he that rolleth a stone, it will return upon him.
28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
A lying tongue hateth those that are afflicted by it; and a flattering mouth worketh ruin.
