< Приче Соломонове 26 >

1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
As snow in summer, and as rain in harvest, so honor is not seemly for a fool.
2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
As the sparrow in her wandering, as the swallow in her flying, so the curse that is causeless does not alight.
3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
A whip for the horse, a bridle for the donkey, and a rod for the back of fools.
4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Answer not a fool according to his folly, lest thou also be like to him.
5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Answer a fool according to his folly, lest he be wise in his own conceit.
6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
He who sends a message by the hand of a fool cuts off the feet, and drinks injury.
7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
The legs of a lame man hang loose. So is a proverb in the mouth of fools.
8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
As he who binds a stone in a sling, so is he who gives honor to a fool.
9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
As a thorn that goes up into the hand of a drunkard, so is a proverb in the mouth of fools.
10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
As an archer who wounds all, so is he who hires a fool, and he who hires those who pass by.
11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
As a dog who returns to his vomit, is a fool who repeats his folly.
12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
See thou a man wise in his own conceit? There is more hope for a fool than of him.
13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
The sluggard says, There is a lion in the way; a lion is in the streets.
14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
The door turns upon its hinges, so does the sluggard upon his bed.
15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
The sluggard buries his hand in the dish. It wearies him to bring it again to his mouth.
16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
The sluggard is wiser in his own conceit than seven men who can render a reason.
17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
He who passes by, and meddles with strife not his, is like he who takes a dog by the ears.
18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
As a madman who casts firebrands, arrows, and death,
19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
so is the man who deceives his neighbor, and says, Am I not in sport?
20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
For lack of wood the fire goes out, and where there is no whisperer, contention ceases.
21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
As coals are to hot embers, and wood to fire, so is a contentious man to inflame strife.
22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
The words of a whisperer are as dainty morsels, and they go down into the innermost parts.
23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Fervent lips and a wicked heart are an earthen vessel overlaid with silver dross.
24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
He who hates masquerades with his lips, but he lays up deceit within him.
25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
When he speaks graciously, believe him not, for there are seven abominations in his heart.
26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Though his hatred cover itself with guile, his wickedness shall be openly shown before the assembly.
27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
He who digs a pit shall fall in it, and he who rolls a stone, it shall return upon him.
28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
A lying tongue hates those whom it has wounded, and a flattering mouth works ruin.

< Приче Соломонове 26 >