< Приче Соломонове 26 >

1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
Nipui tue ih dantui baktih, cang aah tue ah angzo khotui baktiah, kamthu to pakoeh han hoih ai.
2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
Takung om ai ah kasae thuihaih loe ahmuen kruekah kamhet parit caa hoi anghak ai ah azawk pungpae baktiah ni oh.
3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
Quiboeng hoiah hrang to boh moe, sum hoiah laa hrang ih tahmawh moem pae baktih toengah, kamthu to cung hoiah bop ah.
4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Kamthu to amthuhaih baktiah pathok hmah; na pathok nahaeloe nang doeh kamthu baktiah ni na om tih.
5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Kamthu ih lok to na pathim nahaeloe, a mik hnukah palungha kami ah poek moeng tih.
6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
Kamthu khaeah pat ih lok loe a khok to takroek pat moe, amrohaih tui naek baktiah ni oh.
7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
Kamthu pakha pong ih palunghahaih lok loe, adue ai khokkhaem kami ih khok baktiah oh.
8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
Kamthu pakoeh kami loe, ngazai pongah lawkthluem moep sut baktiah ni oh.
9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
Kamthu pakha pong ih palunghahaih lok loe soekhring mah thun ih mu paqui ban baktiah ni oh.
10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
Kalen Sithaw mah hmuen boih to sak; kamthu hoi zaehaih sah kami hanah doeh toksakhaih atho to paek boih.
11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
Ui mah angmah ih tamlok to caak let baktiah, kamthu loe angmah amthuhaih thungah amlaem let.
12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Angmah hoi angmah palungha kami ah poek kami to na hnuk maw? To kami pongah loe kamthu to oepthoh kue.
13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
Thasae kami mah loe loklam ah kaipui oh; loklam ah hmawsaeng kaipui oh, tiah thuih.
14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
Thok loe takhing ih sum nuiah angbang baktih toengah, thasae kami doeh angmah ih iihkhun nuiah angbet caeng.
15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
Thasae kami loe laom thungah ban to tapawh boeh, toe pakha ah buh abah hanah paqak.
16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Thasae kami loe khopoek thaih kami sarihto pongah, angmah hoi angmah to palungha kue ah poek.
17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
Lamcaeh naah angmah hoi asaenghaih om ai angzoehhaih pongah kathum kami loe, ui naa patawn caeng kami hoiah anghmong.
18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
Tamhnuilok ni ka thuih, tiah thuih moe, a imtaeng kami aling kami loe kangqong hmai vah ih baktih, duekhaih phasak kalii kaat kamthu hoiah anghmong.
19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
Thing om ai pongah hmai to duek; pronghaih lok kaom ai ahmuen ah loe, angzoehhaih to om ai.
21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
Hmaisaae to amngaeh moe, thing angqong baktih toengah, angzoeh koeh kami mah lok pungsak thaih.
22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
Pronghaih lok loe kahoih caaknaek baktiah, kami ih takpum thungah akun.
23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Lok loe hoih, toe poeksae palungthin loe anui ah rong nok dui ih long laom baktiah oh.
24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
Minawk hnuma kami loe pahni hoiah kahoih hmuen to thuih, toe a palung thungah loe alinghaih hoiah koi.
25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
Anih mah thuih ih lok loe hoih, toe tang hmah; anih ih palung thungah panuet thok hmuen sarihto oh.
26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Anih mah hnukmahaih to alinghaih hoiah kraeng khoep, toe anih sethaih to minawk hmaa ah angphong let tih.
27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
Qumqai kami loe angmah qumqaih ih tangqom thungah krah tih; thlung palet kami doeh a palet ih thlung to angmah nuiah amlet let tih.
28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
Amsawnlok thui palai loe angmah pacaekthlaek ih kami to hnukma; lokcaep thaih pakha mah kami to amrosak.

< Приче Соломонове 26 >