< Приче Соломонове 25 >

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Também estes são provérbios de Salomão, os quais transcreveram os homens d'Ezequias, rei de Judá.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
A glória de Deus é encobrir o negócio; mas a glória dos reis esquadrinhar o negócio.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Para a altura dos céus, e para a profundeza da terra, e para o coração dos reis, não há investigação.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Tira da prata as escórias, e sairá vaso para o fundidor.
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Tira o ímpio da presença do rei, e o seu trono se afirmará na justiça.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Não te glories na presença do rei, nem te ponhas no lugar dos grandes;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
Porque melhor é que te digam: Sobe aqui; do que seres humilhado diante do príncipe que já viram os teus olhos.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Não saias depressa a litigar, para que depois ao fim não saibas que fazer, podendo-te confundir o teu próximo.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Pleiteia o teu pleito com o teu próximo, e não descubras o segredo de outro:
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Para que não te desonre o que o ouvir, e a tua infâmia se não aparte de ti.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Como maçãs de ouro em salvas de prata, assim é a palavra dita a seu tempo.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
Como pendentes de ouro e gargantilhas de ouro fino, assim é o sábio repreensor para o ouvido ouvinte.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
Como frieza de neve no tempo da sega, assim é o mensageiro fiel para com os que o enviam; porque recreia a alma de seu senhor.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Como nuvens e ventos que não trazem chuva, assim é o homem que se gaba falsamente de dádivas.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
Pela longanimidade se persuade o príncipe, e a língua branda quebranta os ossos.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Achaste mel? come o que te basta; para que porventura não te fartes dele, e o venhas a vomitar.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Retira o teu pé da casa do teu próximo; para que se não enfade de ti, e te aborreça.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
Martelo, e espada, e flecha aguda é o homem que diz falso testemunho contra o seu próximo.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Como dente quebrado, e pé desengonçado, é a confiança no desleal, no tempo da angústia.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
O que canta canções ao coração aflito é como aquele que despe o vestido num dia de frio, e como vinagre sobre salitre.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
Se o que te aborrece tiver fome, dá-lhe pão para comer; e se tiver sede, dá-lhe água para beber;
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
Porque assim brazas lhe amontoarás sobre a cabeça; e o Senhor to pagará.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
O vento norte afugenta a chuva, e a face irada a língua fingida.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Melhor é morar num canto do terraço, do que com a mulher contenciosa, e isso em casa em que mais companhia haja.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
Como água fria à alma cançada, tais são as boas novas de terra remota.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
Como fonte turva, e manancial corrupto, assim é o justo que cai diante do ímpio.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Comer muito mel não é bom; assim a pesquiza da própria glória não é glória.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Como a cidade derribada, sem muro, assim é o homem que não pode conter o seu espírito.

< Приче Соломонове 25 >