< Приче Соломонове 25 >

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Dette er og ordtøke av Salomo, og mennerne åt Hizkia, kongen i Juda, hev samla deim.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
Guds æra er å dylja ei sak, og kongars æra å granska ei sak.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Himmel-høgd og jord-dypt og konge-hjarto kann ingen granska ut.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Burt med slagget or sylvet! So fær gullsmeden ei skål av det.
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Burt med gudlaus mann frå kongen! So vert hans kongsstol fast ved rettferd.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Briska deg ikkje for kongen, og stell deg ikkje på storfolks plass.
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
For betre er at dei segjer med deg: «Stig her upp!» Enn at du vert nedflutt for augo på fyrsten. Kva so augo dine hev set.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Ver ikkje for snar til å reisa sak; for kva vil du gjera til slutt, når motparten gjer deg til skammar?
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Før di sak med grannen din, men ber ikkje ut ein annan manns løyndom,
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
For elles vil den som høyrer det, skjella deg ut, og du vil alltid få låkt ord på deg.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Som eple av gull i skåler av sylv er eit ord som ein talar i rette tid.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
Som ein gullring i øyra og sylgja av gull er ein vismann som refser for høyrande øyra.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
Som svalande snø ein skurdonne-dag er ein tru bodberar for deim som sender han, han kveikjer sjæli åt herren sin.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Som skyer og vind utan regn er ein mann som kyter av gåvor han ikkje gjev.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
Tolmod fær domaren yvertald, og den linne tunga bryt bein.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Finn du honning, so et det du treng, so du ikkje vert ovmett og spyr han ut.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Set sjeldan din fot i huset åt grannen, so han ikkje vert leid deg og hatar deg.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
Hamar og sverd og kvasse pil er den som vitnar falskt mot sin næste.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Som roti tonn og ustød fot, so er lit til utru mann på trengselsdagen.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
Som kastar du klædi ein frostdag, som eddik på natron, so er den som syng visor for sorgfullt hjarta.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
Er din fiend’ svolten, gjev honom mat, er han tyrst, so gjev honom drikka.
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
For då hopar du gloande kol på hovudet hans, og Herren skal løna deg att for det.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
Nordanvind føder regn, og ei kviskrande tunga sure andlit.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Betre å bu i ei krå på taket enn ha sams hus med trættekjær kvinna.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
Som friske vatnet for den trøytte, so er god tidend frå eit land langt burte.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
Som gruggi kjelda og ein utskjemd brunn, so er rettferdig mann som vinglar medan gudlaus ser det.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Eta for mykje honning er ikkje godt, men å granska det vandaste er ei æra.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Som ein by med murarne brotne og burte er mannen som ikkje kann styra sin hug.

< Приче Соломонове 25 >