Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Még ezek is Salamon példabeszédei, melyeket összeszedegettek Ezékiásnak, a Júda királyának emberei.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
Az Istennek tisztességére van a dolgot eltitkolni; a királyoknak pedig tisztességére van a dolgot kikutatni.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Az ég magasságra, a föld mélységre, és a királyoknak szíve kikutathatatlan.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Távolítsd el az ezüstből a salakot, és abból edény lesz az ötvösnek:
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Távolítsd el a bűnöst a király elől, és megerősíttetik igazsággal az ő széke.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Ne dicsekedjél a király előtt, és a nagyok helyére ne állj;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
Mert jobb, ha azt mondják néked: jer ide fel; hogynem mint levettetned néked a tisztességes előtt, a kit láttak a te szemeid.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Ne indulj fel a versengésre hirtelen, hogy azt ne kelljen kérdened, mit cselekedjél az után, mikor gyalázattal illet téged a te felebarátod.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
A te ügyedet végezd el felebarátoddal; de másnak titkát meg ne jelentsd;
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Hogy ne gyalázzon téged, a ki hallja; és a te gyalázatod el ne távozzék.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Mint az arany alma ezüst tányéron: olyan a helyén mondott ige!
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
Mint az arany függő és színarany ékesség: olyan a bölcs intő a szófogadó fülnél.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
Mint a havas hideg az aratásnak idején: olyan a hív követ azoknak, a kik őt elbocsátják; mert az ő urainak lelkét megvidámítja.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Mint a felhő és szél, melyekben nincs eső: olyan a férfiú, a ki kérkedik hamis ajándékkal.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
Tűrés által engeszteltetik meg a fejedelem, és a szelíd beszéd megtöri a csontot.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Ha mézet találsz, egyél a mennyi elég néked; de sokat ne egyél, hogy ki ne hányd azt.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Ritkán tedd lábadat a te felebarátodnak házába; hogy be ne teljesedjék te veled, és meg ne gyűlöljön téged.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
Pőröly és kard és éles nyíl az olyan ember, a ki hamis bizonyságot szól felebarátja ellen.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Mint a romlott fog és kimarjult láb: olyan a hitetlennek bizodalma a nyomorúság idején.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
Mint a ki leveti ruháját a hidegnek idején, mint az eczet a sziksón: olyan, a ki éneket mond a bánatos szívű ember előtt.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
Ha éhezik, a ki téged gyűlöl: adj enni néki kenyeret; és ha szomjúhozik: adj néki inni vizet;
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
Mert elevenszenet gyűjtesz az ő fejére, és az Úr megfizeti néked.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
Az északi szél esőt szül; és haragos ábrázatot a suttogó nyelv.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Jobb lakni a tetőnek ormán, mint a háborgó asszonynyal, és közös házban.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
Mint a hideg víz a megfáradt embernek, olyan a messze földről való jó hírhallás.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
Mint a megháborított forrás és megromlott kútfő, olyan az igaz, a ki a gonosz előtt ingadozik.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Igen sok mézet enni nem jó; hát a magunk dicsőségét keresni dicsőség?
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Mint a megromlott és kerítés nélkül való város, olyan a férfi, a kinek nincsen birodalma az ő lelkén!
