Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Also these are Proverbs of Solomon, that men of Hezekiah king of Judah transcribed: —
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
The honour of God [is] to hide a thing, And the honour of kings to search out a matter.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
The heavens for height, and the earth for depth, And the heart of kings — [are] unsearchable.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Take away dross from silver, And a vessel for the refiner goeth forth,
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Take away the wicked before a king, And established in righteousness is his throne.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Honour not thyself before a king, And in the place of the great stand not.
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
For better [that] he hath said to thee, 'Come thou up hither,' Than [that] he humble thee before a noble, Whom thine eyes have seen.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Go not forth to strive, haste, turn, What dost thou in its latter end, When thy neighbour causeth thee to blush?
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Thy cause plead with thy neighbour, And the secret counsel of another reveal not,
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Lest the hearer put thee to shame, And thine evil report turn not back.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Apples of gold in imagery of silver, [Is] the word spoken at its fit times.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
A ring of gold, and an ornament of pure gold, [Is] the wise reprover to an attentive ear.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
As a vessel of snow in a day of harvest, [So is] a faithful ambassador to those sending him, And the soul of his masters he refresheth.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Clouds and wind, and rain there is none, [Is] a man boasting himself in a false gift.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
By long-suffering is a ruler persuaded, And a soft tongue breaketh a bone.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Honey thou hast found — eat thy sufficiency, Lest thou be satiated [with] it, and hast vomited it.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Withdraw thy foot from thy neighbour's house, Lest he be satiated [with] thee, and have hated thee.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
A maul, and a sword, and a sharp arrow, [Is] the man testifying against his neighbour a false testimony.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
A bad tooth, and a tottering foot, [Is] the confidence of the treacherous in a day of adversity.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
Whoso is taking away a garment in a cold day, [Is as] vinegar on nitre, And a singer of songs on a sad heart.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
If he who is hating thee doth hunger, cause him to eat bread, And if he thirst, cause him to drink water.
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
For coals thou art putting on his head, And Jehovah giveth recompense to thee.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
A north wind bringeth forth rain, And a secret tongue — indignant faces.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Better to sit on a corner of a roof, Than [with] a woman of contentions, and a house of company.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
[As] cold waters for a weary soul, So [is] a good report from a far country.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
A spring troubled, and a fountain corrupt, [Is] the righteous falling before the wicked.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
The eating of much honey is not good, Nor a searching out of one's own honour — honour.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
A city broken down without walls, [Is] a man without restraint over his spirit!
