Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
These are also proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah king of Judah transcribed.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
It is the glory of God to conceal a thing; but the glory of kings is to search out a thing.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
The heavens for height, and the earth for depth, and the heart of kings is unsearchable.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Take away the dross from the silver, and there cometh forth a vessel for the refiner:
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
take away the wicked from before the king, and his throne shall be established in righteousness.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Put not thyself forward in the presence of the king, and stand not in the place of the great;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
for better it is that it be said unto thee, Come up hither, than that thou shouldest be put lower in the presence of the prince whom thine eyes see.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Go not forth hastily to strive, lest [thou know not] what to do in the end thereof, when thy neighbour hath put thee to shame.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Debate thy cause with thy neighbour, but reveal not the secret of another;
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
lest he that heareth [it] disgrace thee, and thine evil report turn not away.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
[As] apples of gold in pictures of silver, is a word spoken in season.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
An ear-ring of gold, and an ornament of fine gold, is a wise reprover upon an attentive ear.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
As the cold of snow in the time of harvest, [so] is a faithful messenger to them that send him: for he refresheth the soul of his masters.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Clouds and wind without rain, [so] is a man that boasteth himself of a false gift.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
By long forbearing is a ruler persuaded, and a soft tongue breaketh the bone.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Hast thou found honey? Eat so much as is sufficient for thee, lest thou be surfeited therewith, and vomit it.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Let thy foot be seldom in thy neighbour's house; lest he be weary of thee and hate thee.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
A maul, and a sword, and a sharp arrow, is a man that beareth false witness against his neighbour.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
A broken tooth, and a tottering foot, is confidence in an unfaithful [man] in the day of trouble.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
[As] he that taketh off a garment in cold weather, [and as] vinegar upon nitre, so is he that singeth songs to a sad heart.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
If thine enemy be hungry, give him bread to eat; and if he be thirsty, give him water to drink:
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
for thou shalt heap coals of fire upon his head, and Jehovah shall reward thee.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
The north wind bringeth forth rain, and the angry countenance a backbiting tongue.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
It is better to dwell in a corner of the housetop, than with a contentious woman, and a house in common.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
[As] cold waters to a thirsty soul, so is good news from a far country.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
A troubled fountain, and a defiled well, is a righteous [man] that giveth way before the wicked.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
It is not good to eat much honey; and to search into weighty matters is [itself] a weight.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
He that hath no rule over his own spirit is [as] a city broken down, without walls.
