< Приче Соломонове 25 >
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
These also are proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah king of Judah copied out.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
It is the glory of God to conceal a thing; But the glory of kings is to search out a matter.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
As the heavens for height, and the earth for depth, So the heart of kings is unsearchable.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Take away the dross from the silver, And there cometh forth a vessel for the refiner:
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Take away the wicked [from] before the king, And his throne shall be established in righteousness.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Put not thyself forward in the presence of the king, And stand not in the place of great men:
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
For better is it that it be said unto thee, Come up hither, Than that thou shouldest be put lower in the presence of the prince, Whom thine eyes have seen.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Go not forth hastily to strive, Lest [thou know not] what to do in the end thereof, When thy neighbor hath put thee to shame.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Debate thy cause with thy neighbor [himself], And disclose not the secret of another;
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Lest he that heareth it revile thee, And thine infamy turn not away.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
A word fitly spoken Is [like] apples of gold in network of silver.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
[As] an ear-ring of gold, and an ornament of fine gold, [So is] a wise reprover upon an obedient ear.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
As the cold of snow in the time of harvest, [So is] a faithful messenger to them that send him; For he refresheth the soul of his masters.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
[As] clouds and wind without rain, [So is] he that boasteth himself of his gifts falsely.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
By long forbearing is a ruler persuaded, And a soft tongue breaketh the bone.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Hast thou found honey? eat so much as is sufficient for thee, Lest thou be filled therewith, and vomit it.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Let thy foot be seldom in thy neighbor’s house, Lest he be weary of thee, and hate thee.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
A man that beareth false witness against his neighbor Is a maul, and a sword, and a sharp arrow.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Confidence in an unfaithful man in time of trouble Is [like] a broken tooth, and a foot out of joint.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
[As] one that taketh off a garment in cold weather, [and as] vinegar upon soda, So is he that singeth songs to a heavy heart.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
If thine enemy be hungry, give him bread to eat; And if he be thirsty, give him water to drink:
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
For thou wilt heap coals of fire upon his head, And Jehovah will reward thee.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
The north wind bringeth forth rain; So doth a backbiting tongue an angry countenance.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
It is better to dwell in the corner of the housetop, Than with a contentious woman in a wide house.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
[As] cold waters to a thirsty soul, So is good news from a far country.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
[As] a troubled fountain, and a corrupted spring, [So is] a righteous man that giveth way before the wicked.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
It is not good to eat much honey; So [for men] to search out their own glory is grievous.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
He whose spirit is without restraint Is [like] a city that is broken down and without walls.