< Приче Соломонове 25 >

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Følgende er ogsaa Ordsprog af Salomo, som Kong Ezekias af Judas Mænd samlede.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
Guds Ære er det at skjule en Sag, Kongers Ære at granske en Sag.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Himlens Højde og Jordens Dybde og Kongers Hjerte kan ingen granske.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Naar Slagger fjernes fra Sølv, saa bliver det hele lutret;
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
naar gudløse fjernes fra Kongen, grundfæstes hans Trone ved Retfærd.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Bryst dig ikke for Kongen og stil dig ikke paa de stores Plads;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
det er bedre, du faar Bud: »Kom herop!« end man flytter dig ned for en Stormands Øjne. Hvad end dine Øjne har set,
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
skrid ikke til Trætte straks; thi hvad vil du siden gøre, naar din Næste gør dig til Skamme?
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Før Sagen med din Næste til Ende, men røb ej Andenmands Hemmelighed,
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
thi ellers vil den, der hører det, smæde dig og dit onde Rygte aldrig dø hen.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Æbler af Guld i Skaale af Sølv er Ord, som tales i rette Tid.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
En Guldring, et gyldent Smykke er revsende Vismand for lyttende Øre.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
Som kølende Sne en Dag i Høst er paalideligt Bud for dem, der sender ham; han kvæger sin Herres Sjæl.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Som Skyer og Blæst uden Regn er en Mand, der skryder med skrømtet Gavmildhed.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
Ved Taalmod overtales en Dommer, mild Tunge sønderbryder Ben.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Finder du Honning, saa spis til Behov, at du ikke bliver mæt og igen spyr den ud.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Sæt sjældent din Fod i din Næstes Hus, at han ej faar for meget af dig og ledes.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
Som Stridsøkse, Sværd og hvassen Pil er den, der vidner falsk mod sin Næste.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Som ormstukken Tand og vaklende Fod er troløs Mand paa Trængselens Dag.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
Som at lægge Frakken, naar det er Frost, og hælde surt over Natron, saa er det at synge for mismodig Mand.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
Sulter din Fjende, saa giv ham at spise, tørster han, giv ham at drikke;
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
da sanker du gloende Kul paa hans Hoved, og HERREN lønner dig for det.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
Nordenvind fremkalder Regn, bagtalende Tunge vrede Miner.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Hellere bo i en Krog paa Taget end fælles Hus med trættekær Kvinde.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
Hvad koldt Vand er for en vansmægtet Sjæl, er Glædesbud fra et Land i det fjerne.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
Som grumset Kilde og ødelagt Væld er retfærdig, der vakler i gudløses Paasyn.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Ej godt at spise for megen Honning, spar paa hædrende Ord.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Som aaben By uden Mur er en Mand, der ikke kan styre sit Sind.

< Приче Соломонове 25 >