Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
Jaké i tato jsou přísloví Šalomounova, kteráž shromáždili muži Ezechiáše, krále Judského:
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
Sláva Boží jest skrývati věc, ale sláva králů zpytovati věc.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Vysokosti nebes, a hlubokosti země, a srdce králů není žádného vystižení.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Jako když bys odjal trůsku od stříbra, ukáže se slevači nádoba čistá:
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Tak když odejmeš bezbožného od oblíčeje králova, tedy utvrzen bude v spravedlnosti trůn jeho.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Nestavěj se za znamenitého před králem, a na místě velikých nestůj.
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
Nebo lépe jest, aťby řečeno bylo: Vstup sem, nežli abys snížen byl před knížetem; což vídávají oči tvé.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Nevcházej v svár kvapně, tak abys naposledy něčeho se nedopustil, kdyby tě zahanbil bližní tvůj.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Srovnej při svou s bližním svým, a tajné věci jiného nevyjevuj,
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Aťby lehkosti neučinil ten, kdož by to slyšel, až by i zlá pověst tvá nemohla jíti nazpět.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
Jablka zlatá s řezbami stříbrnými jest slovo propověděné případně.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
Náušnice zlatá a ozdoba z ryzího zlata jest trestatel moudrý u toho, jenž poslouchá.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
Jako studenost sněžná v čas žně, tak jest posel věrný těm, kteříž jej posílají; nebo duši pánů svých očerstvuje.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Jako oblakové a vítr bez deště, tak člověk, kterýž se chlubí darem lživým.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
Snášelivostí nakloněn bývá vývoda, a jazyk měkký láme kosti.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Nalezneš-li med, jez, pokudž by dosti bylo tobě, abys snad nasycen jsa jím, nevyvrátil ho.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Zdržuj nohu svou od domu bližního svého, aby syt jsa tebe, neměl tě v nenávisti.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
Kladivo a meč a střela ostrá jest každý, kdož mluví falešné svědectví proti bližnímu svému.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Zub vylomený a noha vytknutá jest doufání v převráceném v den úzkosti.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
Jako ten, kdož svláčí oděv v čas zimy, a ocet lije k sanitru, tak kdož zpívá písničky srdci smutnému.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
Jestliže by lačněl ten, jenž tě nenávidí, nakrm jej chlebem, a žíznil-li by, napoj jej vodou.
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
Nebo uhlí řeřavé shromáždíš na hlavu jeho, a Hospodin odplatí tobě.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
Vítr půlnoční zplozuje déšť, a tvář hněvivá jazyk tajně utrhající.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Lépe jest bydliti v koutě na střeše, nežli s ženou svárlivou v domě společném.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
Voda studená duši ustalé jest novina dobrá z země daleké.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
Studnice nohami zakalená a pramen zkažený jest spravedlivý z místa svého před bezbožným vystrčený.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Jísti mnoho medu není dobře; tak zpytování slávy jejich není slavné.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Město rozbořené beze zdi jest muž, kterýž nemá moci nad duchem svým.
