Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Yamanlargha reshk qilma, Ular bilen bardi-keldi qilishni arzu qilma;
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Chünki ularning köngli zorawanliqnila oylar; Ularning aghzi azar yetküzüshni sözler.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Aile bolsa danaliq asasida berpa qilinar; Chüshinish bilen mustehkemliner.
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
Bilim bilen öyning xaniliri herxil qimmetlik, ésil göherlerge toldurular.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Dana adem zor küchke igidur; Bilimi bar adem qudritini ashurar.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Puxta nesihetler bilen jeng qilghin; Ghelibe bolsa Birdinbir Ulugh Meslihetchi bilen bolar.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Danaliq eqilsiz ademge nisbeten tolimu égiz, chüshiniksizdur; [Chonglar] sheher derwazisi aldigha yighilghanda u zuwan achalmas.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Eskilikni niyetligen adem «suyiqestchi» atilar.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Exmeqliqtin bolghan niyet gunahdur; Hakawur kishi ademlerge yirginchliktur.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Béshinggha éghir kün chüshkende jasaretsiz bolsang, Küchsiz hésablinisen.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
[Sewebsiz] ölümge tartilghanlarni qutquzghin; Boghuzlinish xewpide turghanlardin yardem qolungni tartma;
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Eger sen: «Bu ishtin xewirimiz yoqtur» déseng, Her ademning könglini tarazigha Salghuchi buni körmesmu? Jéningni hayat Saqlighuchi uni bilmesmu? U herbir insan balsining öz qilghanliri boyiche ularning özige yandurmasmu?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
I oghlum, hesel [tapsang] istimal qil, u yaxshidur. Here könikidin alghan hesel bolsa tatliq tétiydu;
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Danaliq bilen tonushsang, umu könglüngge shuningdek bolar; Uni tapqiningda jezmen yaxshi köridighan kününg bolidu, Arzu-ümiding bikargha ketmes.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
I rezil adem, heqqaniyning öyige yoshurun hujum qilishni kütme, Uning turalghusini bulighuchi bolma!
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Chünki heqqaniy yette qétim yiqilip chüsher, Biraq axiri yene ornidin turar. Lékin rezil kishi külpet ichige putliship chüsher.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Reqibing yiqilip ketse xush bolup ketme, Düshmining putliship chüshse shadlanma;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Perwerdigar buni körgende, Bu qiliqingni yaxshi körmey, Belkim ghezipini reqibingge chüshürmesliki mumkin.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Yamanlar [rawaj tapsa], biaram bolup ketme; Rezillerge reshk qilma.
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Chünki yamanlarning kélechiki yoqtur, Uning chirighimu öchürüler.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
I oghlum, Perwerdigardin qorqqin, padishahnimu hörmet qil. Qutratquchilar bilen arilashma.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Bundaq kishilerge kélidighan balayi’apet ushtumtut bolar, [Perwerdigar bilen padishahning] ularni qandaq yoqitidighanliqini bilemsen?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Bularmu aqilanilerning sözliridur: — Sot qilghanda bir terepke yan bésish qet’iy bolmas.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Jinayetchige: «Eyibsiz sen» dep höküm chiqarghan kishige, Xelqler lenet éytar; El-yurtlar uningdin nepretliner.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Biraq ular jinayetchining gunahini échip tashlighan kishidin xursen bolar, Ular uninggha bext-saadet tilisher.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Durus jawab bergüchi, Goyaki kishining lewlirige söygüchidur.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Awwal sirtta ishliringning yolini hazirlap, Étiz-ériqliringni teyyarla, Andin öyüngni salghin.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Yéqininggha qarshi asassiz guwahliq qilma; Aghzingdin héch yalghanchiliq chiqarma.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
«U manga qandaq qilghan bolsa, menmu uninggha shundaq qilimen, Uning manga qilghinini özige yandurimen», dégüchi bolma.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Men hurunning étizliqidin öttim, Eqilsizning üzümzarliqi yénidin mangdim,
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
Mana, her yéridin tikenler ösüp chiqqan, Xoxilar yer yüzini bésip ketken, Qoruq témi örülüp ketken!
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Ularni körgech, obdan oylandim; Körginimdin sawaq aldim: —
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Sen: «Yene birdem közümni yumuwalay, Yene birdem uxliwalay, Yene birdem put-qolumni almap yétiwalay» — déseng,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Namratliq bulangchidek séni bésip kéler, Hajetmenlik qalqanliq eskerdek sanga hujum qilar.
