Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Dad shar leh ha ka masayrin, Hana jeclaysan inaad iyaga la joogtid.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Waayo, qalbigoodu wuxuu ka fikiraa kharribaad, Oo bushimahooduna waxay ku hadlaan belaayo.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Guri wuxuu ku dhismaa xigmad, Wuxuuna ku taagnaadaa waxgarasho,
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
Qawladuhuna aqoontay kaga buuxsamaan Maal kasta oo qaali ah oo qurux badan.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Ninkii caqli lahu xoog buu leeyahay, Oo ninkii aqoon lahuna itaal buu sii korodhsadaa.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Waayo, waa inaad talo wanaagsan ku dagaallantaa, Oo waxaa taliyayaal badan la jirta nabadgelyo.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Xigmaddu nacaska way ka dheer tahay, Isagu xagga iridda afkiisa kuma kala qaado.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Kii ku fikira inuu xumaan sameeyo, Waxaa loogu yeedhi doonaa belaayo-sameeye.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Fikirka nacasnimadu waa dembi, Kii wax quudhsadaana waa u karaahiyo dadka.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Maalinta dhibaatada haddaad liicdid, Itaalkaagu waa yar yahay.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Samatabbixi kuwa dhimashada loo wadayo, Kuwa ku dhow in la gowracona dib uga qabo.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Haddaad tidhaahdid, Bal eeg, waxan ma aannu garanayn, Kan qalbiyada miisaamaa miyaanu ka fiirsanayn? Oo kan naftaada dhawraa miyaanu ogayn? Oo miyaanu isagu nin walba ugu abaalgudayn sida shuqulkiisu yahay?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Wiilkaygiiyow, malab cun, waayo, wuu wanaagsan yahay, Oo waxaad cuntaa awlallada malabka, taas oo kuu dhadhan macaan.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Oo xigmadda aqoonteeduna sidaasoo kalay naftaada u ahaan doontaa, Oo haddaad iyada heshid waxaa jiri doona abaalgud, Oo rajadaaduna ma go'i doonto.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Sida nin shar leh, ha u gabban kan xaqa ah gurigiisa, Oo rugtiisa nasashadana ha kharribin.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Waayo, nin xaq ahu toddoba goor buu dhacaa, wuuna soo sara kacaa haddana, Laakiinse kuwa sharka leh waxaa lagu afgembiyaa belaayo.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Ha rayrayn markuu cadowgaagu dhaco, Oo qalbigaaguna yaanu farxin markuu turunturoodo,
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Waayo, waaba intaas oo Rabbigu taas arkaa, oo ay shar la ahaato indhihiisa, Oo uu dabadeedna cadhadiisa ka soo celiyaa isaga.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Xumaanfalayaasha aawadood ha isku dhibin, Kuwa sharka lehna ha ka masayrin,
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Waayo, kii shar leh abaalgud ma heli doono, Oo laambadda xumaanfalayaashana waa la bakhtiin doonaa.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Wiilkaygiiyow, Rabbiga iyo boqorkaba ka cabso, Oo ha ku darsamin kuwa isrogrog badan,
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Waayo, belaayadoodu si degdeg ah ayay u soo kici doontaa, Oo bal yaa yaqaan baabbi'inta labadoodaba?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Oo weliba waxyaalahanuna waa wixii ay kuwa caqliga lahaa yidhaahdeen. In dadka garsooridda loogu kala eexdaa ma wanaagsana.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Kii kan shar leh ku yidhaahda, Xaq baad tahay, Dadyowga ayaa habaari doona, oo quruumuhuna way karhi doonaan isaga,
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Laakiinse kuwii isaga canaantaa farxad bay yeelan doonaan, Oo dushoodana waxaa ku soo degi doonta barako wanaagsan.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Kii jawaab qumman ku jawaabaa Bushimuhuu dhunkadaa.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Shuqulkaaga dibadda ku hagaajiso, Oo beerta ku diyaarso, Oo dabadeedna gurigaaga dhiso.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Deriskaaga sababla'aan markhaati ha ku furin, Oo bushimahaagana ha ku khiyaanayn.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Hana odhan, Wixii uu igu sameeyey oo kale ayaan ku samayn doonaa, Oo ninkii sidii shuqulkiisu ahaa ayaan u abaalmarin doonaa.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Waxaan ag maray ninka caajiska ah beertiisa, Iyo ninka garaadka daran beercanabkiisa,
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
Oo bal eeg, kulligood waxaa ka baxay qodxan, Oo dhammaantoodna waxaa qariyey maraboob, Oo derbigoodii dhagaxa ahaana waa dumay.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Markaasaan eegay oo aad uga fiirsaday, Waan fiiriyey oo wax ka bartay.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Weliba in yar baad seexanaysaa, oo in yar baad gam'aysaa, Oo in yar baad gacmaha hurdo u laabaysaa,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Haddaba caydhnimo waa kuu iman doontaa sida tuug oo kale, Oo baahina sida nin hub sita oo kale.
