< Приче Соломонове 24 >
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Kada ka yi ƙyashin mugaye, kada ka yi sha’awar ƙungiyarsu;
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
gama leɓunansu suna maganar tā-da-na-zaune-tsaye ne.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Ta wurin hikima ce ake gina gida, kuma ta wurin fahimi ake kafa ta;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
ta wurin sani ɗakunanta sukan cika da kyawawan kayayyaki masu daraja.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Mutum mai hikima yana da iko sosai, kuma mutum mai sani yakan ƙaru da ƙarfi;
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
don yin yaƙi kana bukatar bishewa, kuma don ka yi nasara kana bukatar mashawarta masu yawa.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Hikima ta yi wa wawa nisa ƙwarai a cikin taro a ƙofar gari ba shi da ta cewa.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Duk mai ƙulla mugunta za a ɗauka shi mai kuta hargitsi ne.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Makircin wawa zunubi ne, mutane kuma sukan yi ƙyamar mai ba’a.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
In ba ka da ƙarfi a lokacin wahala, ka tabbatar kai marar ƙarfi ne sosai!
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Ka kuɓutar da waɗanda ake ja zuwa inda za a kashe su; ka riƙe waɗanda suke tangaɗi zuwa wajen yanka.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
In kuka ce, “Ai, ba mu san wani abu a kai wannan ba,” shi da yake awon ba shi da zuciyar ganewa ne? Shi da yake tsare ranka bai sani ba ne? Ba zai sāka wa kowane mutum bisa ga abin da ya aikata ba?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Ka sha zuma, ɗana, ka sha zuma gama tana da kyau; zuma daga kaki yana da zaƙi a harshenka.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Ka kuma san cewa hikima tana da zaƙi ga rai; in ka same ta, akwai sa zuciya ta nan gaba dominka, kuma sa zuciyarka ba za tă zama a banza ba.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Kada ka kwanta kana fako kamar ɗan iska don ƙwace gidan adali, kada ka ƙwace masa wurin zama;
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
gama ko da adali ya fāɗi sau bakwai, yakan tashi kuma, amma bala’i kan kwantar da mugaye.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Kada ka yi dariya sa’ad da abokin gāba ya fāɗi; sa’ad da ya yi tuntuɓe, kada ka yi farin ciki,
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
in ba haka ba in Ubangiji ya gani ba zai amince ba ya kuma juye fushinsa daga gare shi.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Kada ka ji tsoro saboda masu mugunta ko ka yi ƙyashin mugaye,
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
gama mugu ba shi da zuciya ta nan gaba, kuma fitilar mugaye za tă mutu.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Ka ji tsoron Ubangiji da kuma sarki, ɗana, kuma kada ka haɗa kai da masu tayarwa,
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
gama za a tura waɗannan biyu zuwa hallaka nan da nan, kuma wa ya sani irin bala’in da za su iya kawowa?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Waɗannan ma maganganun masu hikima ne, Nunan sonkai a shari’a ba shi da kyau.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Duk wanda ya ce wa mai laifi, “Ba ka da laifi”, mutane za su la’ance shi al’umma kuma za tă ce ba a san shi ba.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Amma zai zama da lafiya ga duk waɗanda suka hukunta masu laifi, kuma babban albarka zai zo a kansu.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Amsa da take ta gaskiya tana kamar sumba a leɓuna.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Ka gama aikinka ka kuma shirya gonakinka; bayan haka, ka gina gidanka.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Kada ka ba da shaida a kan maƙwabcinka ba tare da isashen dalili ba, ko ka yi amfani da leɓunanka ka yi ruɗu.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Kada ka ce, “Zan yi masa kamar yadda ya yi mini; zan rama abin da wannan mutum ya yi mini.”
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Na wuce cikin gonar rago, na wuce cikin gonar inabin mutumin da ba shi da azanci;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
ƙayayyuwa sun yi girma ko’ina, ciyayi sun rufe ƙasar, katangar duwatsu duk ta rushe.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Na yi tunani a zuciyata na kuwa koyi darasi daga abin da na gani.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Ɗan barci, ɗan gyangyaɗi, ɗan naɗin hannuwa don a huta,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
sai talauci ya shigo maka kamar’yan fashi rashi kuma ya zo maka kamar mai hari.