Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious against evil men, neither desire to be with them.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For their heart studieth destruction, and their lips talk of mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom is an house built; and by understanding it is established:
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
And by knowledge shall the chambers be filled with all precious and pleasant riches.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man is strong; and a man of knowledge increaseth strength.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For by wise counsel thou shalt make thy war: and in multitude of counsellors there is safety.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom is too high for a fool: he openeth not his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He that deviseth to do evil shall be called a mischievous person.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The thought of foolishness is sin: and the scorner is an abomination to men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
If thou faintest in the day of adversity, thy strength is small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
If thou refraineth to deliver them that are drawn to death, and those that are ready to be slain;
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou sayest, Behold, we knew it not; doth not he that weigheth the heart consider it? and he that keepeth thy soul, doth not he know it? and shall not he render to every man according to his works?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My son, eat thou honey, because it is good; and the honeycomb, which is sweet to thy taste:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
So shall the knowledge of wisdom be to thy soul: when thou hast found it, then there shall be a reward, and thy expectation shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Lay not wait, O wicked man, against the dwelling of the righteous; destroy not his resting place:
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For a just man falleth seven times, and riseth again: but the wicked shall fall into mischief.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Rejoice not when thy enemy falleth, and let not thy heart be glad when he stumbleth:
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Lest the LORD see it, and it displease him, and he turn away his wrath from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thyself because of evil men, neither be thou envious at the wicked;
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall be no reward to the evil man; the lamp of the wicked shall be put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear thou the LORD and the king: and meddle not with them that are given to change:
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the ruin of them both?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These things also belong to the wise. It is not good to have respect of persons in judgment.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith to the wicked, Thou art righteous; him shall the people curse, nations shall abhor him:
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But to them that rebuke him shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Every man shall kiss his lips that giveth a right answer.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare thy work outside, and make it fit for thyself in the field; and afterwards build thy house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witness against thy neighbour without cause; and deceive not with thy lips.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, I will do so to him as he hath done to me: I will render to the man according to his work.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I went by the field of the slothful, and by the vineyard of the man void of understanding;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And, lo, it was all grown over with thorns, and nettles had covered the face of it, and its stone wall was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I saw, and considered it well: I looked upon it, and received instruction.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So shall thy poverty come as one that travelleth; and thy want as an armed man.
