< Приче Соломонове 24 >

1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious of wicked men, neither crave to be with them;
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For, violence, their heart muttereth, and, mischief, their lips do speak.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
In wisdom, is a house builded, and, in understanding, is it established;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
And, in knowledge, chambers are filled, with all acquisitions, costly and fair.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man, is mighty, and, a man of knowledge, becometh alert in vigour.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Surely, with concerted measures, shalt thou make for thyself war, and, success, lieth in the greatness of the counsellor.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Unattainable to a foolish man, are the dictates of wisdom, in the gate, he openeth not his mouth.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He that deviseth to do mischief, him, shall men call, a master of plots.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The purpose of folly, is sin, and, an abomination to mankind, is a buffoon.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Thou hast been slothful in the day of straitness, Strait, is thy strength.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Deliver thou such as are being led forth to death, and, them who are tottering to slaughter, oh that thou wouldst hold back!
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Though thou say, Lo! we knew not this, Shall not, he that proveth hearts, himself, discern? And, he that formeth thy soul, himself, know? and bring back to a son of earth according to his deed?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My son, eat thou honey, because it is good, —and droppings from the comb [because they are] sweet to thy palate:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Thus, take knowledge of wisdom, for thine own soul; If thou find it, then there is a future, and, thine expectation, shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Do not lie in wait, thou lawless man, against the home of the righteous, —neither destroy thou his place of rest;
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For, seven times, may the righteous fall and yet arise, but, lawless men, shall stumble into calamity.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
When thine enemy falleth, do not thou rejoice, and, when he stumbleth, let not thy heart exult:
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Lest Yahweh see it, and it be wicked in his eyes, and he turn away from him his anger.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Burn not with vexation against evil doers, be not envious of lawless men;
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall be no future for the wicked, The lamp of the lawless, shall go out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Revere thou Yahweh, my son, and the king, and, with the fickle, have thou no fellowship;
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For, suddenly, shall arise their calamity; and, the misfortune of their years, who knoweth?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These things also, concern the wise, To take note of faces in judgment, is not good.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith to the lawless man, Righteous, thou art, peoples shall denounce him, populations shall curse him;
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But, to reprovers, one should be pleasant, and, upon them, should come an excellent blessing:
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Lips, should one kiss with one who answereth in right words.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare, in the open, thy work, and make ready, in the field, for thyself, Afterwards, shalt thou build thy house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Do not become a needless witness against thy neighbour, so mightest thou open too wide thy lips:
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Do not say—According to what he hath done to me, so, will I do to him, I will repay every one according to his work.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
By the field of the sluggard, I passed, and by the vineyard of a man lacking sense;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And lo! there had come up all over it—thorns, there had covered the face thereof—thistles, and, the stone fence thereof, had been thrown down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
So I observed it, for myself, I applied my heart, I looked—I accepted correction:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
A little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to rest:
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So shall come in, as a highwayman, thy poverty, and, thy want, as one armed with a shield.

< Приче Соломонове 24 >