Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Don’t be envious of evil men; neither desire to be with them:
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
for their hearts plot violence, and their lips talk about mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom a house is built; by understanding it is established;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
by knowledge the rooms are filled with all rare and beautiful treasure.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man has great power; and a knowledgeable man increases strength;
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
for by wise guidance you wage your war; and victory is in many advisers.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom is too high for a fool: he does not open his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
One who plots to do evil will be called a schemer.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The schemes of folly are habitual sin ·missing the mark·. The mocker is detested by men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
If you falter in the time of trouble, your strength is small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Rescue those who are being led away to death! Indeed, hold back those who are staggering to the slaughter!
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If you say, “Behold, we didn’t know this;” does not he who weighs the hearts consider it? He who keeps your soul, does not he know it? Surely he shall render to every man according to his work.
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My son, eat honey, for it is good; the droppings of the honeycomb, which are sweet to your taste:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
so you shall know wisdom to be to your soul; if you have found it, then there will be a reward, your hope will not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Don’t lay in wait, wicked man, against the habitation of the upright. Don’t destroy his resting place:
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
for a upright man falls seven times, and rises up again; but the wicked are overthrown by calamity.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Don’t rejoice when your enemy falls. Don’t let your heart be glad when he is overthrown;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
lest Adonai see it, and it displease him, and he turn away his wrath from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Don’t fret yourself because of evildoers; neither be envious of the wicked:
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
for there will be no reward to the evil man; and the lamp candle of the wicked shall be snuffed out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear Adonai and the king. Don’t join those who are rebellious:
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
for their calamity will rise suddenly; the destruction from them both— who knows?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These also are sayings of the wise. To show partiality in judgment is not good.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He who says to the wicked, “You are upright;” peoples shall curse him, and nations shall abhor him—
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
but it will go well with those who convict the guilty, and a rich blessing will come on them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
An honest answer is like a kiss on the lips.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare your work outside, and get your fields ready. Afterwards, build your house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Don’t be a witness against your neighbor without cause. Don’t deceive with your lips.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Don’t say, “I will do to him as he has done to me; I will render to the man according to his work.”
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I went by the field of the sluggard, by the vineyard of the man void of understanding;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
Behold, it was all grown over with thorns. Its surface was covered with nettles, and its stone wall was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I saw, and considered well. I saw, and received instruction:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep;
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
so your poverty will come as a robber, and your want as an armed man.
