Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious of wicked men, And desire not to be with them!
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For their heart studieth destruction, And their lips speak mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom is a house builded, And by understanding is it established;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
Yea, by knowledge are the chambers filled With all precious and goodly substance.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
The wise man is strong; Yea, the man of understanding establisheth his strength.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For by wise counsel shalt thou make war, And by the multitude of counsellors cometh success.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom is too high for the fool; He openeth not his mouth at the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He that deviseth to do evil Shall be called mischief-master.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The purpose of folly is sin; And a scoffer is an abomination to men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
If thy spirit faint in the day of adversity, Faint will be thy strength.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Deliver thou those who are dragged to death, And those who totter to the slaughter, —O keep them back!
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou sayst, “Behold, we knew it not!” Doth not he that weigheth the heart observe it? Yea, he that keepeth thy soul knoweth it. And he will render to every man according to his works.
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Eat honey, my son, for it is good, And the honeycomb, which is sweet to thy taste;
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
So learn thou wisdom for thy soul! When thou hast found it, there shall be a reward, And thy expectation shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Plot not, O wicked man! against the habitation of the righteous; Spoil not his resting-place!
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For though the righteous fall seven times, yet shall he rise up again; But the wicked shall fall into mischief.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Rejoice not when thine enemy falleth, And let not thy heart be glad when he stumbleth;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Lest the LORD see, and it displease him, And he turn away his anger from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thyself on account of evil men, Neither be thou envious of the wicked;
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall be no posterity to the evil man; The lamp of the wicked shall be put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear thou the LORD and the king; And mingle not with them that are given to change!
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their calamity shall rise up suddenly, And their ruin, coming from them both, in a moment.
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These also are words of the wise. It is not good to have respect of persons in judgment.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith to the wicked, “Thou art righteous,” Him shall the people curse; Nations shall abhor him.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But it shall be well with them that punish him, And the blessing of prosperity shall come upon them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
He that giveth a right answer Kisseth the lips.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Arrange thy work without, And prepare it in thy field: Afterwards thou mayst build thy house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witness without cause against thy neighbor, And deceive not with thy lips.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, “As he hath done to me, So will I do to him; I will render to the man according to his doings.”
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I passed by the field of the slothful, And by the vineyard of the man void of understanding,
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And, lo! it was all overgrown with thorns, And the face thereof was covered with nettles, And the stone wall thereof was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I saw, and considered it well; I looked upon it. and received instruction.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
“A little sleep, a little slumber! A little folding of the hands to rest!”
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So shall poverty come upon thee like a highwayman; Yea, want like an armed man.
