Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious of evil men, neither desire to be with them;
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
for their heart studieth destruction, and their lips talk of mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom is a house built, and by understanding it is established;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
and by knowledge are the chambers filled with all precious and pleasant substance.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man is strong, and a man of knowledge increaseth strength.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For with good advice shalt thou make thy war; and in the multitude of counsellors there is safety.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom is too high for a fool: he will not open his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He that deviseth to do evil shall be called a master of intrigues.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The purpose of folly is sin, and the scorner is an abomination to men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
[If] thou losest courage in the day of trouble, thy strength is small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Deliver them that are taken forth unto death, and withdraw not from them that stagger to slaughter.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou sayest, Behold, we knew it not, will not he that weigheth the hearts consider it? And he that preserveth thy soul, he knoweth it; and he rendereth to man according to his work.
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Eat honey, my son, for it is good; and a honeycomb is sweet to thy taste:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
so consider wisdom for thy soul; if thou hast found it, there shall be a result, and thine expectation shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Lay not wait, O wicked [man], against the dwelling of the righteous; lay not waste his resting-place.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For the righteous falleth seven times, and riseth up again; but the wicked stumble into disaster.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Rejoice not when thine enemy falleth, and let not thy heart be glad when he stumbleth;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
lest Jehovah see it, and it be evil in his sight, and he turn away his anger from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thyself because of evil-doers, [and] be not envious of the wicked:
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
for there shall be no future to the evil [man]; the lamp of the wicked shall be put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear Jehovah and the king: meddle not with them that are given to change.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the ruin of them both?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These things also come from the wise. It is not good to have respect of persons in judgment.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith unto the wicked, Thou art righteous, peoples shall curse him, nations shall abhor him;
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
but to them that rebuke [him] shall be delight, and a good blessing cometh upon them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
He kisseth the lips who giveth a right answer.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare thy work without, and put thy field in order, and afterwards build thy house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witness against thy neighbour without cause; and wouldest thou deceive with thy lips?
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, I will do so to him as he hath done to me, I will render to the man according to his work.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I went by the field of a sluggard, and by the vineyard of a man void of understanding;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
and lo, it was all grown over with thistles, and nettles had covered the face thereof, and its stone wall was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I looked, I took it to heart; I saw, I received instruction:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
— A little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to rest!
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So shall thy poverty come [as] a roving plunderer, and thy penury as an armed man.
